Tri dana bez vode i hrane
Beže od haosa i rata. Hafez Albatoš se sa još šest kolega, studenata iz Damaska, uputio u bolji život, ka Evropi.
Iscpljen i konfuzan, priča kako je došao do Grčke u kojoj su počele nevolje s policijom, koja ne razume da oni nisu teroristi. Sve što sada želimo je da živimo u miru, bez straha, kaže Hafez.
„Hodali smo, možda 6 dana, hodali smo uz prugu, u velikom smo problem. Tada kada smo neprekidno pešačili, tri dana bili smo bez hrane i vode. Neki stariji ljudi u Makedoniji, kada su nas ugledali, pozvali su policiju. Uhapsili su nas i vratili u Atinu. Imamo velike probleme sa policijom“, kaže mladi Sirijac.
Po izlasku iz zatvora, ponovo se našao u Makedoniji. Hafez ne želi da priča o tome kako prelazi državne granice, kaže, ne bi želeo da drugim ljudima stvori problem. On i prijatelji sada imaju potvrdu srpske policije o tome da legalno borave u našoj zemlji, međutim sa njom ih ne puštaju u hostel, pasoše odavno nemaju, pa dane i noći provode u parku. Na papiru piše da u Srbiji mogu da provedu 10 dana, šta će kasnije biti, da li će neko doći po njih u park ili sami moraju da odu, gde će završiti, ne znaju.
Život stao u najlon kesu
Ali znaju da ih ništa više ne može iznenaditi. U Makedoniji, dok su išli uz prugu, presrela ih je grupa razbojnika koja im je otela telefone i novac. Sve što imaju stalo je u najlon kesu.
Kese su problem, kaže. U parku kod autobuske stanice, nisu svi blagonakloni prema njima.
Pojedini se zaustavljaju i grde ih što za sobom ostavljaju kartone, novine i kese, ne razmišljajući o tome da im je to noću jedina zaštita od hladonće. Zavide onima koji su uspeli da sačuvaju novac i kupe vreće za spavanje, koje su spas u hladnim noćima u Srbiji.
„Znam da je Beograd lep, velik je kao moj Alep. Ima skoro dva miliona stanovnika, ali nismo išli u grad. Ne želimo da stvaramo problem. Rekli su nam da je najbolje da budemo ovde, da sedimo i čekamo. Ako sve bude dobro, doći ću jednog dana kao turista. Biće to potpuno drugačije, sedećemo u restoranu“, kaže uz osmeh.
Can pod vedrim nebom — njihov izbor
U Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije kažu da studenti iz Sirije i svi ljudi koji borave u parku, ako su zatražili azil, imaju pravo da borave u nekom od 5 azilnih centara u našoj zemljii. Boravak pod vedrim nebom, a ne u Centru u Krnjači, njihov je izbor, kaže za Sputnjik Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice.
„U ovom momentu popunjenost kapaciteta u Centrima je 70 odsto, nemamo problem sa smeštajem legalnih migranata, odnosno onih koji su ušli u azilnu proceduru. Od početka godine smestili smo tri i po hiljade ljudi. Srbija je inače tranzitna zemlja, i ako su smešteni, ne znači da imaju nameru da se zadržavaju u Srbiji. Ovde su da se malo okrepe, zaleče i nastavljaju dalje, ka bogatijim zemljama Evrope“, kaže Ivan Mišković.
Komesarijat nema ingerenciju nad ljudima koji su pod vedrim nebom, dodaje Mišković i kaže da Srbija mora da poštuje pravila i da azilante vrati u zemlju prethodnog boravka, te upućuje Sputnjik na MUP Srbije.
Kakva sudbina čeka Mladog Sirijca Hafeza Albatoša i njegove saputnike, nismo uspeli da saznamo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer ni posle četiri dana pokušaja, nismo dobili sagovornika iz Odeljenja za strance.
Ćute o tretmanu policije
Prošle godine 16 i po hiljada ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka i Somalije zatražilo je azil u Srbiji. Samo u prva četiri meseca ove godine bilo ih je 10 i po hiljada. Pojedine nevladine organizacije tvrde da srpska policija maltretira tražioce azila i migrante, da ih vređa, preti nasiljem i deportacijom, da im je uzimala telefone i novac.
U izveštajima se pominje i da je policija neke migrante vraćala u Makedoniju bez odgovarajuće procedure i van graničnih prelaza, a neke čak odbila da primi i ostavljala napolju na hladnoći ili slala u udaljene centre. Ali ima i primera da su u nekim stanicama policajci od svog novca kupovali hranu migrantima i davali im svoju odeću.
Studenti iz Damaska o ovoj temi ne žele da govore, ne žele da pričaju o tretmanu naše policije. Na ovo pitanje odgovaraju samo sa da oni nisu teroristi. To ponavljaju kao mantru. Kažu da su nedavno uspeli da se prebace u Mađarsku, ali su vraćeni u Srbiju.
„Mađarska policija me je uhapsila, bio sam 15 dana u zatvoru. Vratili su me u Srbiju. Tu su nam svima dali po 50 evra. Svakom čoveku po 50 evra, to je sve što sada imamo. Čekamo, ne znamo šta će biti s nama. Ljudi nam prilaze i nude pomoć, ali sve što želimo je da odemo u Austriju“, kaže Hafez Albatoš.
Kada priča o Austriji, smeje se. Tamo nema prijatelje, ali je dobro informisan. Zna da je Austrija perspektivna i multikulturalna zemlja. Nada se da ih tamo neće dirati. U njegovoj zemlji se dešavaju strašne stvari koje želi da zaboravi. Želi i da zaboravi sve što mu se dešavalo na ovom putu, za koji više ni ne zna koliko traje. O patnji i nerazumevanju razmišljaće kasnije…
