Zato se „manjinama, a posebno romskoj, mora pružiti veća ciljana pomoć”, ukazala je Komisija u petom izveštaju o delovanju režima putovanja državljana pet zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju bez viza, prenosi Beta.
Komisija navodi da u ukupnom broju tražilaca azila u šengenskim zemljama i celoj Uniji, državljani Srbije čine 42 odsto.
Potom su, sa po 21 odsto državljani Makedonije i Albanije, sa 14 odsto BiH i sa dva odsto državljani Crne Gore koji su neosnovano zatražili azil u EU.
Najveći broj zahteva za azil — 75 odsto, podnet je u Nemačkoj.
Evropska komisija ipak ističe „predanost očuvanja režima putovanja državljana zemalja zapadnog Balkana bez viza, jer je vrlo uočljiva njegova korist za jačanje međuljudskih kontakata i poslovnih mogućnosti”.
Porast od 40 odsto broja tražilaca azila je veoma zabrinjavajući, kaže Komisija jer je 2013. godine takvih zahteva već bilo 54.000.
„Zato su nužne dodatne mere da bi se očuvala celovitost bezviznog režima i uhvatilo se u koštac s mogućim zloupotrebama sistema azila u EU”, ističe se u izveštaju.
Utoliko pre što je zahtev za azil, ukazuje Komisija, odobren za samo 3,7 odsto crnogorskih, 2,7 odsto srpskih i jedan odsto makedonskih državljana, dok je azil dobilo 8,1 odsto Albanaca i 5,9 odsto državljana Bosne i Hercegovine.
Evropska komisija traži da se radi sprečavanja zloupotrebe bezviznog režima i smanjivanja broja lažnih azilanata, unutar EU ojača saradnja i razmena informacija o upravljanju granicama, migraciji, azilu i readmisiji, da se ojača nadzor granica i preduzmu pravosudne mere protiv lica koja podstiču na zloupotrebu.
Od zemalja Evropske unije Komisija traži tešnju saradnju s državama zapadnog Balkana, da brže procenjuju osnovanost zahteva za azil i da znatno smanje mogućnost da lažni azilanti uživaju finansijske ili druge olakšice.
