Gauk je poznat po nekovencionalnim izjavama, a njegova dužnost je simbolična. On je rekao da je Nemačka ipak treba da preuzme istorijsku odgovornost koju ima prema Grčkoj.
„Mi nismo samo ljudi koji žive danas, već smo i potomci onih kojih su za sobom ostavili uništenu Evropu u Drugom svetskom ratu, između ostalog i Grčku“, rekao je Gauk.
„Pravedno je da zemlja, koja je svesna svoje istorije, razmotri mogućnost ratnih reparacija“, rekao je nemački predsednik.
Grčka od Nemačke traži 278,7 milijardi evra obeštećenja.
Vicekancelar Zigmar Gabriel ocenio je aprila da je taj zahtev Atine „stupidan“ i ukazao da je Nemačka svoje obaveze prema Grčkoj ispunila još 1960. godine, uplatom 115 miliona maraka.
Međutim, tim reparacijama nije bio obuhvaćen „ratni zajam“, koji je nemački okupator nametnuo Grčkoj, ispraznivši njene sefove, i uz otimanje novca od izgladnelog stanovništva.
Zahtev za isplatu te nadoknade, za „ratni zajam“ kojim je Grčka okupatoru platila troškove okupacije, čini glavninu sadašnjeg zahteva Vlade Grčke. Atina uz to traži i revalorizaciju ratnih reparacija isplaćenih pre više od pola veka, za koje grčki i drugi stručnjaci smatraju prenisko utvrđenim.
Ukoliko bi, što ipak izgleda nemoguće, dobila od Nemačke 278,7 milijardi evra obeštećenja, Grčka ne samo što bi se smesta oslobodila sadašnjeg državnog duga i to u celini, te i političkog „dužničkog ropstva“ u kojem je šest godina, već bi i „zaradila“ četrdesetak milijardi evra.
