Grčki premijer Aleksis Cipras ponovo je na dnevni red izneo pitanje isplate ratne štete, rekavši juče u parlamentu da njegova zemlja nikada nije dobila punu kompenzaciju od Nemačke.
Grčka veruje da Berlin treba da joj plati za uništenu infrastrukturu, ratne zločine i zajam koji je okupirana Grčka bila primorana da da nacistima.
To pitanje je dodatno ugrozilo odnose između Atine i Berlina, već narušene trvenjima dveju zemalja vezano za međunarodnu finansijsku pomoć Grčkoj.
Nemačka predvodi zemlje EU koje traže od Grčke primenu oštrih mera štednje, ako hoće zauzvrat da dobije finansijsku pomoć.
„Nećemo imati nikakve razgovore niti pregovore sa grčkom stranom o kompenzaciji za Drugi svetski rat“, rekao je novinarima u Berlinu portparol nemačkog ministarstva finansija Martin Jeger, upitan da prokomentariše Ciprasovu izjavu.
Jeger je naveo da nemačka vlada veruje da je pitanje isplate ratne štete rešeno Sporazumom iz 1960. kojim je Zapadna Nemačka trebalo da Grčkoj isplati 115 miliona nemačkih maraka.
Grčka vlada, koju predvode radikalni levičari, smatra da je taj sporazum odložio konačni dogovor dok Nemačka ne zaključi sveobuhvatni mirovni sporazum sa četiri okupacione sile.
Kada su Britanija, Francuska, Sovjetski Savez i SAD potpisale 1990. Sporazum kojim je Nemačka ponovo povratila puni suverenitet, zapadnonemačke diplomate su radile na tome da spreče da on bude nazvan mirovnim sporazumom, kako bi izbegli zahteve za isplatu ratne štete.
„Trebalo bi zajednički da gledamo napred. Iznošenje ovih emotivnih navoda koji gledaju u prošlost ne pomaže u kontekstu rada koji moramo zajednički da sprovedemo sa Grcima“, istakao je Jeger.
I portparol nemačke vlade Štefen Zajbert pokušao je da skrene pažnju na sadašnje grčke ekonomske probleme.
„Nemačka je veoma svesna svojih moralnih obaveza da očuva uspomenu na sopstvenu krivicu za Drugi svetski rat i patnje koje je donela mnogim zemljama. To ništa ne menja kada se radi o zakonskoj i političkoj proceni pitanja kompenzacije i reparacije. Evrozona i Grčka zajedno imaju težak put pred sobom na koji bi trebalo da se koncentrišu“, rekao je Zajbert.
