Za sada takva istraga nije u planu, jer pozicija Evropske komisije po ovom pitanju „treba da bude zasnovana na detaljnijoj istrazi i novim dokazima“. U isto vreme, ona je podsetila da će se od već najavljenih optužbi protiv „Gasproma“, u okviru antimonopolske istrage njegove delatnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi, deo odnositi na vezivanje cena gasa sa stavom zemalja po pitanju izgradnje gasne infrastrukture u tim zemljama. Između ostalog, prema mišljenju Evropske komisije, „Gasprom“ je vezivao isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj s njihovim stavom o gasovodima Jamal-Evropa i „Južni tok“.
„Turski tok“ je zamenio „Južni tok“. Njegov nastavak od Turske u Evropu predviđeno je da prođe kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju, Mađarsku do Austrije. Grčki i srpski zvaničnici otvoreno govore da će učešće njihovih zemalja u nastavku „Turskog toka“ omogućiti da se dobije popust na ruski gas.
Kako bi dokazali vezu popusta sa stavom o infrastrukturi, zemlje kojima se predlaže takva šema, treba samo da se požale na to Evropskoj komisiji, kaže osoba bliska jednoj od strana u pregovorima. Istina, Vestegar ukazuje da komisiji za pokretanje nove istrage nije potrebno obraćanje i da sama može inicirati istragu.
„Gasprom“ obećava da će izgraditi „Turski tok“, i nakon 2019. godine kroz njega preusmeriti sav gas koji sada ide u Evropu preko Ukrajine. Potpredsednik EK Maroš Šefčevič rekao je za list „Vedomosti“ da u Evropi ne vide razlog za izgradnju „Turskog toka“.
„Tranzit preko Ukrajine je decenijama obezbeđivao zemlje EU gasom i nije bilo problema“, rekao je Šefčevič. Prema njegovim rečima, komisija radi sa Ukrajinom na reformi njenog gasnotransportnog sistema.
„Mi imamo garancije od ’Naftogasa‘ i Vlade zemlje da ona može biti pouzdani partner“, naveo je on.
U isto vreme, nije u planu pokretanje istrage delatnosti „Gasproma“ na ukrajinskom tržištu u okviru aktuelne antimonopolske istrage Evropske komisije, kaže Vestager.