Prema njegovim rečima, kao rezultat realizacije projekta na teritoriji Grčke biće izgrađeno evropsko energetsko čvorište, što će sniziti cenu energije za Grčku. Atina, pritom, smatra da je uslov izgradnje gasovoda usklađenost sa svim zahtevima evropskog zakonodavstva.
Ranije su nemački mediji objavili da će u okviru ugovora s Moskvom o „Turskom toku“ Atina dobiti avans do pet milijardi evra. Međutim, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je to demantovao.
Rusija i Grčka razmatraju izgradnju grčkog kraka „Turskog toka“. Projekat, kako su najavili predstavnici ruske strane, može da realizuje rusko-evropski konzorcijum u skladu sa evropskim zakonodavstvom. „Gasprom“ namerava da preko teritorije Grčke transportuje 47 milijardi kubnih metara gasa. Direktor ruske kompanije Aleksej Miler ranije je procenio troškove Atine za izgradnju svog dela cevovoda na dve milijarde evra.
„Turski tok“ bi trebalo da zameni „Južni tok“, čija je izgradnja zamrznuta krajem 2014. godine. Projekat „Turski tok“ je za Rusiju jedan od prioritetnih, jer tranzitni ugovor s Ukrajinom o isporuci ruskog gasa Evropi preko njene teritorije neće biti obnovljen posle 2019. godine.
U intervjuu za Star TV, Aleksis Cipras je takođe izrazio uverenje da će sporazum između Atine i međunarodnih kreditora biti postignut u najskorije vreme. On se nada da bi preliminarni sporazum mogao da bude usaglašen do kraja nedelje. A do 9. maja, prema Ciprasu, strane mogu da prevaziđu sve razlike.
Međunarodni kreditori u zamenu za finansijsku pomoć traže od Grčke da nastavi kurs stroge štenje. Atina veruje da će reforme na kojima insistiraju kreditori samo pogoršati ekonomsku situaciju u zemlji. Grčka je ranije računala da će uspeti da se dogovore o isplati 7,2 milijarde evra, poslednje tranše kredita iz paketa finansijske pomoći, do zaključenja novog sporazuma.