Od kada je Evropska centralna banka pokrenula politiku smanjenja negativnog tempa rasta državnih obligacija, one su postale kao lavina, piše analitičar.
„Ako razmatramo svaku državu posebno, statistika je još više užasavajuća. Prema podacima investicione banke ’Džefris‘, skoro 70 odsto nemačkih obligacija ima negativni prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto“, piše Vorner.
Pritom, on navodi primer Španije koja pre nekoliko godina apsolutno nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto.
Sa njegove tačke gledišta, to se nikada nije desilo u ovakvoj razmeri, ali sa povećanjem krize u evrozoni sve manji je teren za manevre, a mogućnost bankrota postaje sve realnija.
Vorner veruje da u svetskoj ekonomiji postoji veliki broj upozoravajućih signala. Porastom potražnje u čitavoj svetskoj ekonomiji, ona postaje sve zavisnija od povećanja dugova država. Finansijska kriza, po njegovim rečima, trebala je da likvidira kreditni mehur, ali, kako on tvrdi, malo ima znakova da će se situacija razvijati u tom smeru.
Bez obzira što je rast državnog duga zaustavljen, „samo u G7 obim državnog duga je porastao za skoro 40 odsto, što iznosi 120 odsto ukupnog BDP-a od početka krize. U isto vreme, opšti dug privatnog nefinansijskog sektora porastao je za 30 odsto“, piše analitičar. Dodavši da centralne banke jedna za drugom, u cilju borbe sa negativnim tendencijama počinju da štampaju novac. Tako su postupili u SAD, Engleskoj, Japanu, a sada i u EU.
Na kraju, on ukazuje na to da ovakve tendencije mogu dovesti do smanjenja finansijske makroekonomske stabilnosti u celini.
