Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer nije doneo nove uslove u Beograd, saglasni su analitičari sa kojima je Sputnjik razgovarao. Međutim, oni različito gledaju na te uslove, ali i na efekte posete.
Ohrabrivanje ili pritisak
Poruka jučerašnjeg sastanka da će Nemačka podržati otvaranje pregovora ako Srbija ispuni uslove iz takozvanih 11 tačaka, ali i uslove koji nisu vezani za Kosovo, poput pronalaženja krivaca za paljenje Ambasade Nemačke, smatra analitičar Dušan Janjić
„Dakle, ništa novo. Mislim da je ova poseta i Beogradu i Prištini imala za cilj da se ohrabre pregovarači da početkom maja potpišu 'Drugi okvirni sporazum‘ i tako stvore osnov za lobiranje Nemačke“, precizira Janjić za Sputnjik.
Predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić kaže da je nemački ministar ponovio seriju veoma teških uslova — ili kako kaže — ucena, koji se tiču završetka povlačenja svih institucija Srbije sa Kosova, pomoći Srbima na Kosovu, pitanja jezera Gazivode i drugih tema u vezi sa vlasništvom.
„Štajnmajer je ponovio ono što je suština praktično svih uslova i što je završetak ove faze pritisaka na Beograd, a to je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U prevodu, to je de fakto i de jure priznanje nezavisnog Kosova. Činjenica da se taj sporazum retorički naziva drugačijim imenom — koje će lakše progutati srpsko javno mnjenje — apsolutno ne sme da odvuče pažnju od činjenice da se radi o sporazumu kojim bi Beograd trebalo da prizna nezavisno Kosovo kao odvojeni entitet“, kategoričan je Mitić.
Krajnji dogovor tek za 10 godina
Dušan Janjić ne slaže se sa ovakvim stavom i kaže da političari i javnost u Srbiji brkaju pojmove.
„Prvi sveobuhvatni sporazum je potpisan aprila 2013, očekuje se u maju 'Drugi sveobuhvatni sporazum', koji bi pokrio sve teme kojenavedene u 11 tačaka i obavezu da se nastavi dijalog. Ništa više. To je osnov za pokretanje poglavlja 35“, tvdi Janjić.
On dodaje da bi posle krajnje normalizacije odnosa — za 10, 15 godina — trebalo da bude potpisan završni sporazum. To će zavisiti, precira dalje Janjić, od toga kakav će status tada imati Kosovo.
„Pitanje jnj da li će za 10 godina Kosovo biti članica UN, da li će sa njom ili sa Evropskom unijom Srbija moći da potpiše sporazum. Zbog toga je i ostavljena fleksibilna formulacija. To se zove pravno obavezujući sporazum, za sada. Jer, ovi okvirni sporazumi, kao što je utvrdio Ustavni sud Srbije, nisu pravni već politički. Oni proizvode pravne posledice, i u tome je velika razlika“, dodaje Janjić.
Aleksandar Mitić smatra potpuno drugačije.
„Poenta nije da Beograd rešava konkretna pitanja u tom sporazumu, već da se pravno, jednom zauvek priznaje Kosovo kao entitet koji je odvojen od Srbije. To, naravno, ne podrazumeva automatski međunarodno-pravno priznanje Kosova ali u suštini, to je jedna te ista priča“, tvrdi Mitić.
Šta je čuo predsednik a šta premijer
Srpski premijer Aleksandar Vučić rekao je posle susreta sa nemačkim ministrom da je Srbija uradila puno i da postoje granice preko kojih ne može da pređe.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otišao je u svojoj oceni susreta i korak dalje, rekavši da nije optimista, jer od Štajnmajera nije čuo da će poglavlja u pregovorima sa EU biti otvorena ove godine.
Što se tiče donekle različitih interpretacija susreta sa ministrom Štajnmajerom predsednika i premijera, Dušan Janjić kaže da predsednik Nikolić u javnim nastupima pominje krajnju perspektivu, odnosno kraj normalizacije odnosa, ulazak u EU i sporazum koji bi tada trebalo da usledi.
„Dakle, Štajnmajer nije mogao da obeća ulazak u EU, mogao je da obeća ono što je obećao i što mislim da je tačno interpretirao premijer“, precizira Janjić.
Štajnmajer, prema Aleksandru Mitiću, predstavlja umerenu retoriku koja dolazi iz Berlina jer postoji čitav niz uslova koji mnogo oštrije saopštavaju članovi nemačkog Bundestaga.
Ali, opet, dodaje Mitić, uslovi o kojima je pričao Štajnmajer reflektuju ono što traži Bundestag.
„Premijer Vučić je s jedne strane istakao slučaj Gazivode, a mislim da je predsednik Nikolić govorio o čitavom nizu uslova, o čitavom paketu, i zbog toga je bio možda malo oštriji u svojoj izjavi“, precizira on.
Očito je sve stvar tumačenja. Kao što je i predsednik Nikolić rekao u nedavnom intervjuu Sputnjiku: kad Srbija sedne da razgovara sa predstavnicima Prištine ona smatra da razgovara sa predstavnicima suštinske autonomije u okviru Srbije, dok Albanci kažu kako su došli u ime svoje nezavisne države.
Takođe, ovo nije prvi put da predsednik države, navodno, pogrešno razume evropske zvaničnike jer mu ranije zamereno da je pogrešno razumeo komesara Johanesa Hana da će uslov za ulazak Srbije u EU, biti priznanje Kosova.
Stanje na terenu, i sada a i narednih meseci i godina — pokazaće čije tumačenje je bilo ispravnije.
