„Ne želimo novu Jugoslaviju koju su bombardovali protivno svim normama Povelje, ni novi Irak koji je bio okupiran bez ikakve dozvole Saveta bezbednosti UN, ni novu Libiju protiv koje je poveden rat sa ciljem svrgavanja režima“, rekao je Lavrov u intervjuu za TV kanal „Rusija 24“.
Lavrov je kao temeljne principe naveo nezavisnost država, suverena jednakost država, nemešanje u unutrašnja pitanja, mirno rešavanje sporova i pravo na sopstveno određivanje sudbine.
Ruski ministar inostranih poslova rekao je da je za poslednje dve godine Rusija uspela da skrene pažnju na uvažavanje sveukupnih principa međunarodnog prava, uključujući pravo naroda na samoopredeljenje, koje je „takođe zapisano u Povelji UN“.
Ruski ministar rekao je da „nema utisak da je takav rat u principu moguć“. Prema Lavrovljevim rečima, „zrelo je“ za proširenje Saveta bezbednosti UN, i zemlje u razvoju nisu na pravi način predstavljene u njegovom sastavu.
„Godinama posle formiranja UN pojavili su se novi moćni centri privrednog rasta i političkog uticaja. To su Indija, Brazil. Naravno, afrički kontinent treba obavezno dostojno predstaviti u SB UN, rekao je Lavrov i dodao da, po njegovom mišljenju, SB UN može ostati efikasan sa oko 20 članova.
Ističući da je Rusija otvorena za saradnju sa svim zemljama na osnovu ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja, uključujući traženje ravnoteže interesa, Lavrov je naglasio da nisu uspeli pokušaji izolacije Rusije.
Lavrov je rekao da Rusija nikome ne pokušava da „ukrade pobedu“, već da to žele drugi od nje, kao i da je uvek isticala višenacionalni karakter Drugog svetskog rata. Među onima koji su odlučili da ne dođu u Moskvu na obeležavanje 70. godišnjice pobede nad fašizmom ima i onih koji su se prosto uplašili, rekao je šef ruske diplomatije.
Naglašavajući da Rusija neće odustati od stava o ukrajinskoj krizi i od podrške svojim sunarodnicima, Lavrov je rekao da je ono što Moskva čini usmereno na očuvanje Ukrajine kao jedinstvene države uz uslov da se Ukrajinci sami dogovore o tome kako da različiti delovi zemlje žive zajedno, mirno i bezbedno.
Pritom, kako je naglasio, Kijev nastavlja da odbija dijalog sa Luganskom i Donjeckom radi rešavanja krize, iako je „upravo to predviđeno dogovorima iz Minska od 12. februara“. Lavrov je dodao da sporazumi iz Minska podrazumevaju sprovođenje decentralizacije — političke, ekonomske i kulturne, da proces izmena Ustava podrazumeva konsultacije sa Donjeckom i Luganskom u delu koji se odnosi na njihovu teritoriju, ali da u komisiji za ustavnu reformu u Kijevu nisu imenovani predstavnici istočnih oblasti.