„Možemo da nastavimo da živimo u uslovima konfrontacije i diktata sile, ali mi nudimo put multilateralne saradnje na principu ravnopravne i nedeljive bezbednosti“, rekao je Šojgu.
Prema njegovim rečima, konstrukcija stabilnosti, formirana posle Drugog svetskog rata „nakrivila se“ zato što oni koji smatraju sebe pobednicima u hladnom ratu „pokušavaju da nametnu svoju volju drugima i mešaju se u unutrašnje stvari suverenih država“. Rezultat ovakve politike su revolucije u boji, između ostalog i ona u Ukrajini, smatra Šojgu.
Vojno nametanje evropskog izbora od strane Kijeva već je odnelo više od 6.000 života. Koliko je još potrebno žrtava da bi se Ukrajinci na jugoistoku naterali da se osećaju Evropljanima?
Ministar je istakao da oni koji optužuju Rusiju za brisanje evropskih granica pamte kratkoročno, jer uloga mirotvorca koju su sebi pripisali ne dozvoljava da se setimo nekih epizoda iz najnovije istorije.
„Ne dozvoljava da se setimo varvarskih bombardovanja i planskog cepanja Jugoslavije. Ova zemlja je za Zapad postala laboratorija za razradu sredstava i metoda komadanja suverene države. Zatim, bez ikakvih narodnih referenduma i uz kršenje međunarodnog prava, bilo je organizovano istupanje Kosova iz sastava Srbije“, rekao je Šojgu i dodao:
„Moraćemo da preuzmemo odgovornost za uspostavljanje saradnje u svetu, ili ćemo snositi odgovornost za novi svetski konflikt“.
Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov citirao je reči američkog predsednika Ruzvelta, izrečene 1945. godine. Moguće da bi podsetio da je takav princip nekada bio blizak Vašingtonu.
Sada, kaže Lavrov, „svedoci smo pokušaja da se stvore linije podele u Evropi“, kao i približavanja Alijanse granicama RF, što se iz nekog razloga poredstavlja kao „približavanje Rusije kapiji NATO-a“.
Ukrajinska kriza koja je postala posledica ozbiljnih problema u evropskoj bezbednosti, ne može biti razrešena vojnim putem, napomenuo je on.
Lavrov je rekao da ne postoji razumna alternativa političkom regulisanju unutarukrajinske krize na osnovu potpunog i bezuslovnog ispunjenja minskih dogovora.
„Treba postići početak realnog, a ne dekorativnog političkog procesa sprovođenja ustavne reforme, uz poštovanje interesa svih građana Ukrajine. Poseban značaj za jedinstvo Ukrajine ima realizacija obaveza na sprovođenju amnestije i odustajanje od pokušaja prekrajanja minskih dogovora od strane Kijeva. Bliski istok, sever Afrike — sve to su realne pretnje kojima se treba baviti, ne gubeći vreme na izmišljene pretnje i ne koristeći dvostruke standarde“, ubeđen je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
On je napomenuo da ne može da se ne postavi pitanje situacije u kojoj SAD u Jemenu direktno podstiču operaciju koalicije za povratak na vlast odbeglog predsednika, dok je u Ukrajini Vašington podržao i umnogome pomogao da se organizuje antiustavni državni udar.
Problemi „ravnopravnosti u pitanjima bezbednosti“ u savremenom svetu ne brinu samo Rusiju. Zato se za kompleksnu saradnju založio i ministar odbrane Kine Čang Vanćiuen. Zabrinutost zbog situacije u Ukrajini, kao i jačanja NATO snaga u Evropi izrazio je beloruski ministar odbrane Andrej Ravkov.
Na forumu koji tradicionalno organizuje Ministarstvo odbrane RF, učestvuju predstavnici ministarstava odbrane i stručnjaci iz više od 70 država, između ostalog Belorusije, Kine, Irana i Srbije.
