„Teškoća i čak neispunjivost Abeove misije u Vašingtonu uslovljena je u prvom redu protivrečnostima u američko-kineskim odnosima. Oni su najveći trgovinsko-ekonomski partneri. Ali Amerika nije uspela da od Kine napravi svog političkog saveznika — njoj nisu potrebni ravnopravni partneri. Vašington je Japan posmatrao kao instrument zaštite američkih interesa u Aziji. I ovu funkciju Tokija Amerikanci će se potruditi da što duže održe“, smatra Ivanov.
Zato, kaže Andrej Ivanov, ako Šinzo Abe želi da dobije u SAD uveravanja o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći i čak neku vrstu garancija bezbednosti za Japan u uslovima kineskog uspona — on će ih najverovatnije dobiti. Ali to neće dovesti do jačanja realne bezbednosti Japana. I tim pre, neće mu olakšati traženje puteva za normalizaciju odnosa sa Kinom.
U toku posete, kako se očekuje, biće revidirano Uputstvo za saradnju Japana i SAD u odbrambenoj sferi. Profesor Naučno-istraživačkog instituta Međunarodnih odnosa Kineskog univerziteta međunarodnih poslova Džou Jangšeng smatra da to može nepovoljno da utiče na Peking u mnogim aspektima:
Na primer, u novom uputstvu se proširuje sadržaj saradnje Japana i SAD u kosmosu. Zajednička kontrola Japana i SAD nad sumnjivim satelitima i kosmičkim smećem će znatno ojačati japansko prisustvo u kosmosu i njegov vojni potencijal.
Istovremeno, Japan i SAD zajedno vrše pomorsku kontrolu, dajući prioritet regionu Južnog Kineskog mora. Pri tome, Japan zahteva od SAD zajedničku realizaciju vojnih operacija na takozvanoj zaštiti ostrva Diaoju (predmet teritorijalnog spora između Japana, Kine i Tajvana).
Prema saopštenjima nekih medija, može se govoriti o tome da uz punu odgovornost snaga samoodbrane Japana za takozvanu zaštitu ostrva Diaoju, američka armija može da pruži podršku. Slične formulacije očigledno ozbiljno krše suverenitet Kine nad ostrvima Diaoju, a takođe demonstriraju težnju da se započnu vojna dejstva pod izgovorom odbrane. Takav prilaz ne doprinosu miru u čitavom regionu Istočne Azije.
Kako kaže ekpert, Novo upustvo za sradnju Japana i SAD „usmereno je na proširenje mogućnosti japanske armije“.
„Formalno, Japan dobija pravo da podržava američku armiju u čitavom svetu, a zapravo teži da uveća svoj vojni potencijal i okvire vojne kompetencije, kao i da konačno poništi mirovni ustav i postane vojna sila. Znamo primere kada su SAD počinjale ratove u sopstvenim interesima. Primer je rat u Iraku. Ova zemlja se do sada nalazi u stanju raskola i čitav Bliski istok do danas ne može da dostigne bezbednost u regionu. Novo uputstvo za saradnju Japana i SAD u sferi odbrane oslobodiće iz Panodirine kutuje vojnu moć Japana. I to će biti pretnja po čitav svet“, ocenjuje Ivanov.