Analitičari smatraju da će se insistirati na implementaciji već dogovorenog i sprovođenju od ranije poznatih uslova.
Podvlačenje crte za već dogovoreno
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka i bivši diplomata Ivo Visković kaže za Sputnjik da su svi zahtevi već poznati i zato smatra kako će Štajnmajer insistirati da vidi šta je od dogovorenog sprovedeno, a šta nije.
Prema Viskoviću, posebno će biti analizirana primena Briselskog sporazuma.
Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku takođe smatra da se od posete šefa nemačke diplomatije Srbiji može očekivati insistiranje na implementaciji do sada dogovorenih sporazuma između Beograda i Prištine.
Na pitanje da li se osim novih zahteva može očekivati i neka Nemačka ponuda u vidu „šargarepe“ Srbiji, Đukanović za Sputnjik ponavlja da će teme implementacije sporazuma dominirati, a „što se tiče te šargarepe, mislim da ćemo još neko vreme sačekati“.
Kosovo — pitanje svih pitanja
Uoči dolaska u posetu Srbiji Štajnmajer je poručio da je Evropska unija od početka pristupnih pregovora jasno stavila do znanja Srbiji da kao preduslov za prijem u članstvo očekuje od Beograda sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Prištinom u obliku pravno obavezujućeg sporazuma.
Da je Kosovo pitanje svih pitanja u evrointegracijama Srbije potvrdio je tokom vikenda i premijer Aleksandar Vučić ponavljajući da očekuje otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU u junu, a najkasnije u septembru. To nije zato što Srbija nije obavila svoj posao iz oblasti reformi, kako je istakao premijer, već je jedino pitanje koje se postavlja Kosovo.
Analitičar Dušan Janjić objašnjava za Sputnjik da se puna normalizacija uređuje tim pravno obavezujućim ugovorom, koji ne treba vezivati za priznanje Kosova.
„Uslov da biste ušli u EU jeste da nemate spor sa susedom oko granice, a ne oko statusa“, precizira Janjić.
On još kaže da je Srbija ispunila 7 od pomenutih 11 nemačkih uslova.
„Ostaje još četiri. Koliko znam, ta četiri su već dogovorena na prošlom sastanku i ostaje da se to na neki način verifikuje osmog ili devetog maja. Ne bih se iznenadio da se devetog maja taj dogovor nazove drugi okvirni sporazum“, zaključuje Janjić.
Taj eventualni sporazum, smatra Janjić, omogućio bi Evropskom savetu i komisiji da pokrenu proceduru zakazivanja prve međuvladine konferencije, odnosno otvaranja pregovora.
Ta odluka, dodaje Janjić, može biti doneta u junu, a pregovori mogu početi u oktobru ili novembru.
Traganje za kompromisom
Ni za profesora Iva Viskovića sveobuhvatni sporazum ne znači priznanje Kosova.
„Oni instistiraju na pravnom aktu, a s druge strane Srbija ne može da potpisuje međunarodne sporazume sa Prištinom“, konstatuje Visković za Sputnjik.
Međutim, profesor Visković očekuje da će se tražiti kompromisno rešenje.
„Diplomatski pregovori i postoje zbog toga jer se ne očekuje trenutno rešenje, već se daje vreme za rešenje“, zaključuje Visković.
