Kako su se preko noći nad odnose vlasti i ove nezavisne institucije, odnose relativno tihe i bez trzavica, nadvili mračni oblaci?
Kako je sve počelo
Start drugog petogodišnjeg mandata Saše Jankovića 4. avgusta 2012. obećavao je da će se bonaca nastaviti: izabran je uz podršku sedam stranaka, uključujući SNS. A onda je došla Parada ponosa i incident u kojem su prebijena braća premijera Aleksandra Vučića i gradonačelnika Siniše Malog, Andrej Vučić i Predrag Mali.
I to je trenutak kad se nameće prvo pitanje: zašto se ombudsman, koji se dotle većinom oglašavao o pravu trudnica, zatvorenika, pacijenata, lošoj upravi (što su sve, naravno, životno važna i legitimna pitanja), ipak najčešće izbegavajući oštru retoriku o ključnim pravcima politike vlasti, odjednom zainteresovao za rad VBA, za to da li ova institucija ima ili nema pravo da vodi istragu, da li je ministar Bratislav Gašić dostavio relevantne dokumente i zašto je VBA pratila miting radikala.
Pojedini mediji su spekulisali da objašnjenje treba tražiti u tome što je rešio da se oproba u političkim vodama jer su pojedinci iz opozicije u njemu prepoznali potencijal za buduće predsedničke izbore.
Nova prilika da vlasti stane na žulj ombudsmanu se ukazala nakon tragedije vojnog helikoptera kada je stradalo sedam osoba, a on tim povodom zatražio nezavisnu istragu. Nije propustio ni da se oglasi povodom pokušaja da leks specijalis o Beogradu na vodi uđe u skupštinsku proceduru po hitnom postupku (vlast je ovu primedbu uvažila i zakon je prošao po redovnoj proceduri).
Čemu vraćanje u prošlost
I to je trenutak kad u javnost isplivava slučaj samoubistva prijatelja Saše Jankovića od pre 22 godine, slučaj mučan i bolan, kakva su obično sva samoubistva.
U istom danu ministar unutrašnjih poslova objavljuje nepotpune policijske informacije da je samoubistvo izvršeno u stanu Jankovićevog oca pištoljem za koji Janković nije imao dozvolu „u posedu“, a premijer uzima u zaštitu ombudsmana i kaže da ga niko neće smenjivati.
Usledilo je pojašenjenje da Janković nije imao dozvolu za pištolj pri sebi, ali i novi podatak da je desetak dana pred tragediju sa svojim ocem zamenio pištolje i dozvole za njih. Situaciju dodatno usijava obelodanjivanje rezultata parafinske rukavice koja je pokazala tragove nitrata na ruci Jankovića. On odgovara da je to bilo zato što je prijatelja pomazio po kosi kad ga je zatekao mrtvog.
Na sve to, porodica tragično preminulog prijatelja ombudsmana u otvorenom pismu javnosti iznosi tvrdnju da na čitav slučaj nije stavljena tačka i da nikada nije nedvosmisleno utvrđeno da je reč o samoubistvu. Nema šta, svi ti mučni podaci ostavljaju gorak ukus u ustima, ali i pokreću čitavu lavinu pitanja.
Da li porodica ima pravo da zna pravu istinu o svim okolnostima tragedije? Jedino na ovo pitanje odgovor je jasan i nedvosmislen — svakako da ima i svakako da je dužnost policije i tužilaštva da joj daju iscrpne odgovore. Ali odmah se nadovezuju i pitanja bez odgovora:
Zašto porodica nastradalog tek posle 22 godine odlučuje da sa svojom mukom izađe u javnost? S druge strane, neka je Janković u ovom slučaju čist kao suza, nema spora da je ta tragedija, hteo — ne hteo, „neprijatan detalj“ u njegovoj biografiji. Ukoliko je to od početka bila sporna činjenica, kako je onda prošao bezbednosnu proveru — i to dvaput, za dva mandata? Ako je u prvoj ta stranica u njegovom dosijeu i promakla nadležnim institucijama, iz drugog pokušaja se to nije smelo desiti.
Koja je poruka Jankoviću
A kad premijer kaže da treba praviti razliku između institucije zaštitnika građana koju treba sačuvati, i onog ko je vrši, da li je to poruka da Sašu Jankovića treba smeniti?
Pa još slično izjavi američkog ambasadora Majkla Kirbija.
Moglo bi se pomisliti da Vašington deli stav premijera Vučića da nije bilo disonantnog „soliranja“ drugog čoveka misije OEBS-a Amerikanca Majkla Ujehare, koji je — mimo predsedavajućeg te organizacije Ivice Dačića — izdao saopštenje u kojem kritikuje srpske vlasti zbog odnosa prema ombudsmanu.
Ali ostavimo po strani kakofonične izjave zvaničnika. Ako je cilj čitave afere „ombudsman“ smena Saše Jankovića s te dužnosti, kako će to biti sprovedeno kad i sami poslanici naprednjaka priznaju da je, prema zakonu, to gotovo nemoguće? Jedino da zaštitnik građana sam podnese ostavku.
On zasad kaže da to neće učiniti. Hoće li ombudsman istrajati u toj odluci, zavisi od toga koliko blata na svojoj glavi može da podnese građanin Saša Janković. Ili — nakon što je odbio ponuđeno obezbeđenje — od toga ko su i koliko „ubedljivo“ deluju anonimni „pratioci“ ombudsmana o kojima spekulišu pojedini mediji.
