Na Sun Jat-Sen univerzitetu u Guangdžou u Kini osnovan je tim od šesnaest naučnika, koji predvodi istraživač genetskih funkcija Jun Jie Huang.
Oni su pokušali da saznaju da li bi mogli da izleče bolest gena koju izaziva Beta-talasemija (genetski poremećaj krvi koji bi mogao dovesti do teške anemije, zaostalog rasta, skeletnih anomalija, čak i smrti), tako što će izmeniti embrionalni genom.
Koristili su tehniku za obradu gena na osnovu ubrizgavanja kompleksa u embrion, koji se sastoji od zaštitnog DNK elementa dobijenog iz bakterija i specifičnog proteina.
Naučni tim je koristio samo „neodržive“ embrione, dobijene od lokalnih klinika za plodnost „koji su bili preveliki i nisu mogli da se razviju u bebu“ istakao je Huang.
Konačni rezultati studije objavljeni su u onlajn časopisu „Protein i ćelija“, nakon što su dva međunarodna naučna časopisa — „Engleska priroda“ i „Američka nauka“ — odbila da ih objave iz etičkih razloga, rekao je Huang.
Neki stručnjaci tvrde da bi tehnika izmene embrionalnog gena mogla da ima svetlu budućnost, jer bi to pomoglo iskorenjivanju raznih genetskih bolesti pre nego što se beba rodi.
Drugi strahuju da je takva tehnologija nemoralna i čak opasana, jer može da izazove haos u okviru ljudskog genoma, što je nasledno.
„Verujem da je ovo prvi izveštaj o tehnici modifikacije gena primenjene na preimplantacijski ljudski embrion, i kao takva studija je orjentir, kao i priča koja upozorava“ komentariše Džordž Dejli, biolog sa Harvard Medicinske škole u Bostonu.
„Njihova studija treba da bude strogo upozorenje svakom ko misli da je tehnologija spremna za testiranje i iskorenjavanje genetskih bolesti“, izjavio je on.
