Posle dvomesečnih borbi, veštim diplomatskim pregovorima Miloš Obrenović je do kraja 1815. godine zaključio usmeni mir s Marašli Ali-pašom, po kojem je priznat za vrhovnog srpskog kneza. On je mirnim putem punih petnaest godina postepeno izgrađivao autonomni položaj Srbije u okviru Osmanlijskog carstva i svoju vlast u Srbiji, da bi Hatišerifom od 1830. godine Srbiji bila priznata autonomija.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić tim povodom otkrio je u Požegi spomenik knezu Milošu Obrenoviću i poručio da se kao potomci, kojima je dopala čast proslave jubileja Dva veka Takovskog ustanaka, na taj način odužujemo jednoj od najznačajnijih ličnosti čije je ime ycrtano u srpskoj istoriji. On kaže da je trebalo kud i kamo ranije, barem vek, da zablista spomenik Milošu u Požegi.
„Ovde među svojima, neka vas knjaz serbski svojim prisustvom u bronzi podseća na važnost i predanost kojom razvijate svoj grad“, rekao je Nikolić.
Ova lepa i stara srpska varoš je jedinstvena i posebna na mapi Srbije, rekao je on, ukazujući da je ona cela živi grad spomenik Milošu Obrenoviću.
„Takođe, ponos i ljubav kojima se neguje sećanje na sina Teodora Mihailovića, hrabrog vođu ustanika, mudrog državnika, ustavotvorca — kodžu Miloša — služi na čast svima nama“, rekao je Nikolić.
Ovaj spomenik, koji na dan jubileja Dva veka Takovskog ustanka i Dana Vojske Srbije poklanja Požegi i Srbiji, najviše pripada ovom gradu ne samo zato što je knjaz Miloš rođen u Velikoj Dobrinji, koja pripada ovoj opštini, već i zato što je i osmislio izgled trga, razvoj Požege kao moderne urbane ideje, napredne za svoje doba, naglasio je predsednik Srbije.
„I više od gradskog jezgra knjaz je te davne 1832. godine osmislio s kime naseliti, kako podići Požegu, pa tako u novoosnovanu varoš dođoše učitelji i činovnici, stočari i klaničari, povrtari i voćari koji zapatiše čuvenu šljivu požegaču. Ova varoš je u Miloševo doba put Austrije i drugih zapadnoevropskih zemalja izvozila više mesa i proizvoda od šljive negoli iko na Balkanu“, istakao je Nikolić.
Nikolić je u crkvi Svetih Petra i Pavla u Gornjoj Dobrinji zapalio sveće ustanicima, a potom prisustvovao centralnoj svečanosti povodom Dva veka Takovskog ustanka i Dana Vojske u Takovu, na prostoru Spomen parka „Takovski grm“.
Inače, Drugi srpski ustanak na određeni način, kako navode istoričari, predstavlja temelj za stvaranje srpske države odnosno srpske vojske, tako da Vojska 23. april proslavlja kao svoj dan. Srpska vojska je nastala iz ustaničkih četa, iz naroda koji se latio oružja da bi izborio slobodu i tu, kako kažu istoričari, leže koreni duboke povezanosti naroda i vojske.