Rusiji, ističe ruski ministar, ne preti nikakva opasnost od Kine koja je strateški partner već od američke globalne protivrakente odbrane, a najveća pretnja je Islamska država.
Nije nam u interesu da razvlačimo Ukrajinu
Prvo pitanje za šefa ruske diplomatije očekivano se ticalo Ukrajine. Želimo da u Ukrajini vlada mir, a za to je potrebno da ona ostane jedinstvena, rekao je Lavrov uz napomenu da Kijev radi očuvanja teritorijalnog jedinstva treba da se odrekne tvrdoglavog insistiranja na unitarnosti.
„Da bi se ta zemlja sačuvala stabilnom, prijateljskom, i prema nama i prema Evropi, nipošto je ne treba razbijati na delove. A za to se treba odreći tvrdoglavosti, od toga da se sačuva unitarna Ukrajina, odreći se onoga što se zove ukrajinizacija. Da se upravo to ne bi desilo, da bi Ukrajina ostala jedinstvena i da se ne bi svi saterali u Prokrustov krevet nacionalističke ideologije, nastojali smo da postignemo Minske sporazume i na kraju ih postigli. Tamo je napisano da je neophodno sprovesti decentralizaciju, ustavnu reformu uz učešće i saglasnost DNR i LNR", rekao je Lavrov i dodao:
„Nije u našem interesu da razvlačimo Ukrajnu, u našem je interesu da ona ostane neutralna pre svega u vojno-političkom smislu. Zato što njen raskol znači samo jedno: tu će odmah sa strane Zapada, Evrope, NATO-a biti pokušaji da se ona učini antiruskom".
Pitajte Francusku
On je i ovom prilikom podsetio kako se desio državni prevrat u Kijevu i kako je potpisan pa prekršen dokument o vladi nacionalnog jedinstva.
„Oni koji su potpisali taj dokument sa strane Nemačke, Francuske, Poljske — ministri spoljnih poslova, nisu rekli ni reč kad se dan posle potpisivanja tog dokumenta desio antiustavni državni prevrat. Predsednik Obama, koji je specijalno telefonirao Putinu, i molio da se podrži taj sporazum i ubedi Janukoviča da ne koristi vojsku nije čak ni pozvao da kaže: ‘Izvini, nije uspelo', jer je Putin zauzvrat njega molio da ubedi opoziciju i ne potkopava taj sporazum", naveo je Lavrov.
Upitan da li je moguće da se SAD priključe pregovorima u „normandijskom formatu" (Rusija, Francuska, Nemačka i Ukrajina) o rešenju situacije u Ukrajini, Lavrov je istakao da to pitanje treba postaviti francuskoj strani kao inicijatoru tog formata, i predsedniku Fransoa Olandu.
„Ako SAD podržavaju potpuno ispunjavanje Minskih sporazuma, onda one imaju ogromnu polugu uticaja na onu stranu koja njih ne ispunjava, a to je ukrajinska vlada", rekao je Lavrov i istakao da su Minski sporazumi „dosad najbolji kompromis".
„Da li bi dokument bio takav da se u pregovarački proces uključio Obama — ne znam, ali je dokument dobar i treba ga sprovoditi i tu SAD mogu odigrati važnu ulogu", dodao je ruski ministar.
Kina nije pretnja za Rusiju
Lavrov je takođe ponovio da Moskva ne vidi smisla u mirovnim snagama UN u Ukrajini, objasnivši da „sve što sada predlaže i radi Kijev kao da je specijalno upereno na to da se zemlja podeli i DNR i LNR ili uguše, ili potpuno izbace iz sastava ukrajinske države". On je upozorio da je ukrajinska državnost danas krhka i ako se to dugo nastavi „može da napukne", što prema njegovim rečima, razumeju i SAD.
Šef ruske diplomatije je istovremeno istakao da Moskva nije zainteresovana za nastavak krize u odnosima sa Zapadom, a na pitanje o mogućem ukidanju sankcija protiv Rusije u septembru rekao da ga više brine opšti karakter odnosa.
Kina, kaže, nije pretnja za Rusiju.
„Ne vidim pretnje od strane Kine i uopšte sa istoka, osim jedne: protivraketne odbrane koja je globalni sistem SAD i koji se stvara i na teritoriji SAD, i na evropskom prostoru, i na prostoru severnoistočne Azije, na čudesan način obuhvatajući perimetar granica Rusije", naveo je Lavrov.
Govoreći o odnosima sa EU, primetio je da SAD teže da spreče partnerstvo Rusije i EU. „Najbolje je unazaditi perspektivu takvog partnerstva, posebno između Rusije i Nemačke. Nemam nikakve sumnje da je to strateški cilj", rekao je Lavrov i dodao da su savez i otvoreno partnerstvo Rusije i Nemačke potrebni „ne zato da se dele zemlje i teritorija, nego zato da se protrese EU da bi tamo ipak preovladala orjentacija na odbranu svojih i interesa država koje ulaze u taj savez… da se ne prepusti politika EU marginalcima koji uopšte uzev izvršavaju naloge preko okeana".
Islamska država glavna pretnja Rusiji
Osvrnuo se i na situaciju na Bliskom istoku i rekao da je Islamska država glavna pretnja za Rusiju.
„Mislim da je u ovom trenutku Islamska država naš najveći neprijatelj“, rekao je Lavrov, odgovarajući na pitanje o tome ko je najveća opasnost za Rusiju — Kina, SAD ili NATO.
Kad je reč o isporuci ruskih raketa S-300 Teheranu rekao je da će sada oni koji bi nameravali da napadnu Iran dvaput razmisliti, ali je dodao da je vojni savez Rusije i Irana nepotreban i nerealan.
Lavrov je naveo i da ne namerava da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima, već da želi da najbolje radi na mestu na kom se nalazi.
Mnogo se očekivalo od Obame
Odgovorio je i na pitanje o američkom predsedniku Baraku Obami.
„Još je Regan rekao svojevremeno rekao: veruj, ali proveravaj. Sad je takvo vreme kad se jednostavno sve mora proveravati, a pošto proveriš vidiš da li možeš da veruješ. Rekao bih ovako — proveravaj i veruj. Drugo, što se tiče predsednika Obame, ne bih želeo da budem ličan, ali bilo je mnogo nada, i Nobelova nagrada za mir, ali odmah zatim je usledilo mnogo ratova, pritom ratova potpuno nelogičnih“, napomenuo je ruski ministar.
A na pitanje kakav će biti odnos Moskve prema Hilari Klinton, ukoliko pobedi na sledećim predsedničkim izborima u SAD, odgovorio je:
„Ako Hilari Klinton bude izabrana za predsednika SAD prihvatićemo je kao rukovodioca te države.“
Lavrov je istakao da se ne slaže sa stručnjacima koji tvrde da je Rusiji lakše da se dogovara sa republikancima nego sa demokratama koje predstavlja Klintonova.
„Imamo dobre primere saradnje i sa demokratskim i sa republikanskim predsednicima. Najvažnije je da ljudi pragmatično grade odnose sa spoljnim svetom i ne pokušavaju da se vrate u davnu prošlost i diktiraju svima svoje odluke“, dodao je on, a na pitanje ko je u SAD danas pragmatičniji, republikanci ili demokrate:
„Samo će život pokazati.“