„Vrlo pažljivo pratimo ono što se dešava u politici NATO-a na takozvanom istočnom krilu. Ponekada NATO koristi čak takve strane izraze kao što je ’države na liniji fronta‘, kao da živimo u ratnim uslovima“, rekao je Uljanov u intervjuu za RIA Novosti.
Prema njegovim rečima Alijansa je naglo uvećala broj vojnih manevara u blizini ruskih granica, aktivno skladišteći vojnu tehniku i stvarajući „štabske ćelije“.
U skladu sa Osnovnim aktom između Rusije i NATO-a iz 1997. godine, Alijansa se obavezala da na teritoriji svojih novih članica neće razmeštati značajne borbene snage.
Međutim, kako kaže Uljanov, nema jasnog određenja šta su to značajne borbene snage, a NATO je svojevremeno kategorično odbio izradu odgovarajućeg memoranduma o uzajamnom razumevanju.
„Rukovodićemo se sopstvenim predstavama o tom pitanju, pažljivo prateći razvoj događaja“, rekao je Uljanov.
„Po svemu sudeći, NATO je, kako bi izbegao optužbe za kršenje dogovora, rešio da pribegne triku sa rotacijom kontigenata — nove snage se pojavljuju, ali one tamo borave izvesno vreme a zatim se rotiraju i to, navodno, nije stalno razmeštanje“, tvrdi Uljanov.
Prema njegovim rečima, sa tačke gledišta ruskih interesa bezbednosti, suština nije u samoj rotaciji, već u tome što se pojavljuju nove dodatne snage i ako one po svojim razmerama budu dostigle nivo koji za nas predstavljaju bitne borbene snage, moći ćemo da kažemo da je Alijansa prekršila svoje obaveze.
Na pitanje da li će Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa ostati na snazi u uslovima kada Rusija i Amerika optužuju jedna drugu za njegovo kršenje, Uljanov je rekao da hoće.
„Koliko pamtim, SAD ne planiraju da istupaju iz tog sporazuma, a ni mi“, rekao je on, dodajući da su se u SAD mogle čuti izjave nekih stručnjaka da Vašington treba da istupi iz sporazuma, ali da vlasti SAD ne dele takvo mišljenje.
„Mi priznajemo da uzajamne pretenzije postoje. Više puta smo o njima govorili, a kako bi se one uklonile, vodi se dijalog“, rekao je on.
Odgovarajući na pitanje da li se može konstatovati stagnacija bilateralnog nuklearnog razoružanja Rusije i SAD, Uljanov je rekao da to nije tačno.
„Od 1987. godine neprekidno radimo sa Amerikancima na smanjenju arsenala. Proces je u toku, pa se ni o kakvoj stagnaciji ne može govoriti“, rekao je Uljanov, ističući da bi veliki broj zemalja hteo da se ubrza tempo nuklearnog razoružanja.
„U praksi tamo nema nikakvog zastoja“, naglašava on.
Na pitanje kako trenutno stoje stvari oko ratifikacije Sporazuma o opštoj zabrani nuklearnih proba, Uljanov je rekao da se situacija poslednjih godina nije bitno menjala.
Broj zemalja koje su ratifikovale ovaj sporazum je, prema njegovim rečima, već dostigao 164, a potpisale su sporazum ukupno 183 države.
„Cifre su solidne i ulivaju optimizam, mada je stupanje sporazuma na snagu još vrlo daleko, zato što je za to potrebno da ga ratifikuje još 8 zemalja sa takozvanog spiska 44. Reč je o Severnoj Koreji, Indiji i Pakistanu, koje nisu čak ni potpisale Sporazum, kao i o pet zemalja koje su ga potpisale, ali ga nisu ratifikovale — to su Izrael, Egipat, Iran, SAD i Kina“, rekao je Uljanov.
Sve dok ostale zemlje ne ratifikuju sporazum, on neće stupiti na snagu, pa i perspektive u tom pravcu, prema njegovim rečima, deluju krajnje maglovito.
