Stotinak evropskih i američkih pregovarača u tajnosti određuje uslove za stvaranje slobodne trgovinske zone između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koji se tiču više od 800 miliona ljudi.
Evropska komisija kaže da će stvaranjem takve zone procvetati privreda. Ovo tržište bi predstavljalo polovinu svetskog društvenog bruto proizvoda i trećinu ukupne trgovinske razmene.
Protivnici sporazuma ukazuju na opasnost da se izjednači moć država i multinacionalnih kompanija koje neće morati da se povinuju nacionalnim pravilima. Ukoliko dođe do spora između države i ovih kompanija, o tome će odlučivati privatni arbitražni sudovi koji će biti delokalizovani, na primer u SAD.
Iskustva prethodnih sporazuma o slobodnoj trgovini su uglavnom negativna — multinacionalne kompanije je sve teže kontrolisati, a na udaru su socijalna politika i ekologija. Ove kompanije već dominiraju — u EU je 85 odsto izvoza u rukama deset odsto preduzeća, dok se više od 30 odsto svetske trgovine odvija između multinacionalnih kompanija.
Najveća kritika je što se o toku pregovora o slobodnoj trgovinskog zoni sa SAD ne zna gotovo ništa, iako je reč o ključnim pitanjima u oblasti zdravlja, životne sredine, prava zaposlenih, javnog sektora… I jedna i druga strana se ponašaju kao da je u pitanju partija pokera u kojoj neće da otkrivaju karte, iako je reč o sporazumu koji će promeniti pravila međunarodne igre.
Prema informacijama koje su iscurele u javnost, SAD su tražile da se iz pregovora isključi finansijski sektor, kako bi sprečile prodor evropskih banaka na Vol strit, dok Evropljani ne žele da u Evropsku uniju ulazi meso sa hormonima. Možda je najdelikatnije pitanje odbrane. Slobodno tržište bi dovelo do nelojalne konkurencije američke vojne industrije, čiji je budžet gotovo tri puta veći od evropskog.
U knjizi „Šok imperija — SAD, Kina, Nemačka: ko će vladati svetskom ekonomijom?“ autor Žan-Mišel Katrpoen objašnjava da će od transatlantskog sporazuma najveću korist da imaju SAD, kojima odgovara da Evropska unija bude svedena na zonu slobodne trgovine. Smisao ovog sporazuma, koji je pokrenula Hilari Klinton, jeste u zatvaranju Kine i Rusije „u kontejnere“, smatra francuski ekonomista.
Protesti širom Evrope proteklog vikenda, u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji, kao i peticija „Stop TAFTA“ za koju su sakupljena dva miliona potpisa, govore da se u Evropi organizuje otpor ovakvoj politici. Evropsku komisiju, međutim, više brine nova Vlada Grčke premijera Aleksisa Ciprasa, koja je borbu protiv liberalne politike Brisela i transatlantskog sporazuma prenela unutar sistema.
