Kineska politika otvorenosti i istočni kurs Rusije su usko povezani, a obe zemlje imaju mnogo toga zajedničkog, kao i istorijsku šansu za dalji razvoj bilateralnih odnosa, piše „Čajna tajms“.
Odnosi dve zemlje imali su najbrži razvoj u grupi ostalih partnera (Kina-Južna Koreja, Japan-Indija). Širenje saradnje ove dve zemlje ubrzala je ukrajinska kriza i zapadne sankcije, a njihova saradnja sve više postaje pretnja američkoj dominaciji.
Rusija i Kina proširile su svoje veze u političkoj, vojnoj, energetskoj, investicionoj, humanitarnoj i drugim stručnim oblastim. U ovom trenutku, obim trgovine između dve zemlje iznosi sto milijardi dolara i očekuje se da će biti udvostručen u narednih pet godina.
Između ostalog, lideri 26 zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Vijetnam, Severnu Koreju i Mongoliju, prisustvovaće 9. maja obležavanju Dana pobede na paradi u Moskvi. Pored toga, odluka Rusije da se pridruži Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci, kako piše list, može osnažiti ideju da ruski predsednik Vladimir Putin poveća saradnju sa tim državama.
Rusija i Kina su već postigle konsenzus o nabavci ruskih vojnih aviona Su-35. Lideri obe zemlje tokom narednih pregovora očekuju i realizaciju planova za održavanje zajedničkih pomorskih vežbi u Crnom moru.
Kako navodi list, to znači da su Moskva i Peking preuzeli stratešku poziciju da se suoče sa SAD „u eri novog hladnog rata“.