„Ako predsednik Srbije tokom posete Rusiji, kao i ostali zapadni šefovi država, samo poseti spomenik vojnicima poginulim u Drugom svetskom ratu, niko ga neće kriviti“, reče Eduard Kukan, šef Delegacije Evropskog parlamenta.
Kukan to reče lakonski, kao da ne govori o tome kako bi trebalo da se ponaša predsednik suverene države. On je i jedini koji je, zvanično, reagovao na vest o prisustvu srpskih vojnika i predsednika Srbije Tomislava Nikolića na paradi u Moskvi.
Naglašavamo zvanično, jer ne znamo da li je bilo nezvaničnih reakcija ili pritisaka. Ne znamo ni — Kukan nije precizirao, da budemo samoironični — kako bi trebalo da se ponašaju srpski vojnici koji putuju u Moskvu. Da li bi i oni morali da vode računa kako će se ponašati, da li će samo posetiti spomenik poginulim vojnicima, pa posle otići u, na primer, Mekdonalds, dok parada ne prođe?
Ne dolazi Tači u Beograd sebe radi
Ono što, međutim, znamo je da je jedan od vođa bivše OVK Hašim Tači i potpredsednik privremenih institucija na Kosovu, potvrdio dolazak u Beograd 24. aprila. Na konferenciju koju organizuje NVO iz Srbije, ali je nebitna sama konferencija. Bitno je šta se time postiže.
Znamo da nije mali broj NVO koji postoji samo da bi dobijali pare od projekata. Ili da postoje projekti, pa je onda lako naći NVO koja bi trebalo da ga sprovede. A ovo što se trenutno sprovodi je nedvosmislen pritisak i provokacija zvaničnog Beograda. I to od nekoga mnogo većeg i jačeg od Tačija.
Pa ima li ikog da veruje kako se neka NVO sama od sebe setila da pozove Tačija? Ima li ikog ko veruje da je Tačiju proradila savest ili da je, naprosto, rešio da skine breme tužbe sa svojih leđa i prijavi se istražnim organima Srbije?
Ne. Ovo su ozbiljne igre koje zvaničnom Beogradu — koji doista razgovara sa tim istim Tačijem, ali u Briselu i uz posredovanje Evropske unije — stavljaju u ruke mnogo više od jednog vrućeg krompira.
Pokretni ciljevi samo niču
I ma koliko potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ponavljao da je Srbija ispunila sve obaveze, da ne dozvoljava da se bilo ko sa njom igra, i da praksu pokretnih ciljeva Srbija više ne prihvata, ciljevi su tu i stalno se pojavljuju novi.
Sam Dačić je naveo da postoje razlike između zahteva koji su javno izrečeni i dodatnih zahteva koje imaju pojedine zemlje članice EU. Premijer Vučić i ministar Dačić su od Federike Mogerini tražili da im predoči šta to Srbija tačno nije ispunila iz Briselskog sporazuma, odnosno koji su to uslovi za dalji napredak na putu evropskih integracija, a pojedini beogradski mediji pišu da za otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU nije potrebno samo sprovođenje Briselskog sporazuma, već i 11 tačaka na kojima insistira Nemačka.
Ti isti veliki geopolitički igrači, ili igrač, i češkog predsednika Miloša Zemana naterali su da aterira. Zeman će biti u Moskvi, ali će umesto prisustva na paradi imati sastanak sa slovačkim premijerom Robertom Ficom. Tako se neće znati kako, zašto i u kom svojstvu je Zeman došao u Moksvu.
Ali znamo da je čudan zeman nastupio i da valja biti pametan.
