Ova obimna izložba predstavlja izbor najupečatljivijih fotografija oružanih sukoba u poslednjih sto godina — od Prvog svetskog rata do naših dana.
Izložene fotografije mogu se s punim pravom nazvati antologijom ruskog foto-novinarstva. Na izložbi su prikazane fotografije više od 50 autora.
Među postavljenim eksponatima se nalaze i poznate fotografije iz vremena Velikog otadžbinskog rata, kao i nepoznata dela snimljena na bojnim poljima tokom Prvog svetskog rata, Građanskog rata u Španiji, u Avganistanu, Jugoslaviji, Pridnjestrovlju, tokom prve i druge čečenske kampanje, oružanog konflikta u Južnoj Osetiji i dešavanja na jugoistoku Ukrajine.
„Ovaj projekt je veoma važan za našu agenciju, zato što naša foto-služba učestvuje u njemu i vidi u njemu plemenitu misiju“, rekao je generalni direktor MIA „Rusija sevodnja” Dmitrij Kiseljov na svečanom otvaranju izložbe.
On je podsetio da za snimanje ovakvih kadrova vojni foto-reporteri često rizikuju sopstveni život.
„Kako bi se snimili ovakvi kadrovi, ne samo da reporteri moraju biti na licu mesta, već moraju biti i u samom žarištu sukoba“, podvukao je Kiseljov.
Po rečima šefa foto-službe izdavačke kuće „Komersant“ Pavla Kasina, na izložbi su odlično predstavljene razne etape razvoja ruskog vojnog foto-novinarstva.
Govoreći tokom otvaranja izložbe, generalna direktorka Muzeja savremene istorije Rusije Irina Velikanova je izjavila da je za muzej veoma važno da se u život sprovede ovaj projekt „koji je posvećen ljudima koji nam pomažu da spoznamo istinu“.
Posebno mesto na izložbi zauzimaju radovi novinara i foto-reportera koji su poginuli tokom sukoba u Ukrajini — na prvom mestu foto-reportera MIA „Rusija sevodnja“ Andreja Stenjina, kao i novinara državne ruske televizije Igora Korneljuka i tonskog snimatelja Antona Vološina.
Nakon zvaničnog otvaranja izložbe, održana su dva okrugla stola. Jedan okrugli sto je bio namenjen studentima istorijskih fakulteta, koji su sa veteranima razmatrali aktuelna pitanja. Na drugom su iskusni ratni novinari i foto-reporteri svojim mladim kolegama govorili o raznim aspektima zanata.
Čuveni fotograf Vladimir Vjatkin rekao je za radio Sputnjik da je foto-aparat deo njega.
„Kao što je to odlično primetila jedna moja bivša studentkinja, Vjatkin uči studente kako da prežive u zatvoru, u ratu, u bolnici, pa čak i u sopstvenoj porodici sa aparatom u rukama, što je nekada čak i mnogo teže nego u ratu. Za mene je foto-aparat deo mene, deo mog srca, moje duše. Ipak, ne mislim da sam na prvom mestu vojni, već sam jednostavno samo fotograf. Zato, na mom albumu velikim slovima piše 'Fotografija' a moje ime je napisano sasvim sitno. Isto tako, na albumu je velikim crvenim slovima napisano 'Energija potrage'. Još uvek tražim sebe, tražim svoje heroje, pa i neprijatelje. Fotografija je velika, pred njom je budućnost, iako to mnogi osporavaju i u Rusiji i u svetu“, samtra Vjatkin.
Obraćajući se studentima, Vjatkin je rekao da devojke ne bi trebalo da streme pozivu vojnog foto-reportera. Ipak, tome se usprotivila Evgenija Zmanovskaja, novinarka Lajf njuza, koja je dva meseca provela u Ukrajini, izveštavajući često i sa prve linije fronta.
„U svakom odredu sam viđala po dve-tri devojke, žene. One pucaju, one su snajperisti, one su obaveštajci. Sve rade jednako dobro kao i muškarci. Smele su i hrabre. Zato mislim da su muškarci najpre ljubomorni što su žene i na frontu podjednako dobre kao oni“, rekla je Zmanovskaja.