„Mi mislimo da je neophodno da razgovori o imovini počnu odmah i da najnovija dešavanja u vezi Brezovice to ukazuju… Mislim da je pitanje nerešene imovine nešto što šteti svim građanima Kosova i Metohije, i Albancima i Srbima, zbog toga što nerešen status imovine odvraća strane investitore“, kazao je Đurić na konferenciji za novinare.
On je kazao da bi i Prištini bilo u intresu da umesto što nastoji da vuče jednostrane poteze, pokuša da nađe zajednički jezik sa Vladom Republike Srbije i sa Srbima koji žive na KiM.
Đurić je ukazao da je „svojina u zapadnoj civilizaciji nešto egzaktno“, a da Srbija i Srbi imaju dokaze o vlasništvu nad „ogromnim delom nekadašnjeg privrednog sistema“ na KiM, kao i da je potrebno da se o tome razgovara.
„Ako smo ulagali u nešto decenijama, ne može neko potezom pera ili gumice da izbriše sve ono što je bilo do tada“, kazao je on, prenosi agencija Beta.
Đurić je rekao da je u poslednjih 15 godina bilo nebrojanih nasrtaja na ličnu imovinu građana, ali i na društvenu, državnu i zadružnu svojinu.
„Više od 40.000 stanova od kojih je dobar deo u glavnom gradu naše južne pokrajine, Prištini, se nalazi u državini nelegalnih stanara koji su se tu uselili nakon ratnih dejstava. To je nešto što je nalaz i misije OEBS-a na Kosovu i drugih relevantnih međunarodnih misija“, naveo je Đurić.
On je ocenio da privreda na Kosovu ne može da se pokrene, ne samo zbog nesposobnosti tamošnjih političara, već i zbog nerešenih imovinskih pitanja i da to dovodi do visokog nivoa socijalnog nezadovoljstva.
Na pitanje da li se neophodnost razgovora o imovini odnosi i na preduzeća koja su privatizovana proteklih godina, Đurić je objasnio da je situacija u vezi Brezovice drugačija.
„Brezovica još od 1982. godine nije društveno preduzeće. Ovde je jasno da je JP Skijališta većinski vlasnik. Potrebno je da se razgovara i o Trepči i zemljoradničkim zadrugama. Nema razloga da se više gubi vreme, jer tako gube građani Kosova“, kazao je Đurić.
