Iako vlast gotovo svakodnevno ističe da „Srbija ostaje čvrsto na evropskom putu“, podrška građana evrointegracijama sve više opada, pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja u Srbiji. Ovu tendenciju primetio je čak i nemački dnevnik „Velt“ koji je objavio da bi tek 44 odsto građana glasalo za ulazak Srbije u EU ukoliko bi se takvo pitanje postavilo na referendumu. Istovremeno, kad je reč o stranim političarima, predsednik Rusije Vladimir Putin uživa ubedljivo najveće poverenje građana Srbije.
Istraživači javnog mnjenja u Srbiji potvrđuju za Sputnjik da je trenutna podrška pristupanja Srbije Evropskoj uniji ispod polovična i da se, zavisno od istraživanja, trenutno kreće između 44 i 48 odsto.
Direktor „Stratedžik marketinga“ Srđan Bogosavljević kaže da je, prema poslednjem mesečnom istraživanju ove agencije podrška evrointegracijama trenutno ispod 50 odsto. Prema „Stratedžikovom“ istraživanju, poslednji podaci pokazuju da bi 48 odsto građana glasalo za, a 35 odsto protiv ulaska u EU.
„Podrška EU je trenutno na putu oporavka, jer poslednja četiri meseca stagnira broj onih koji su za ulazak u EU na negde oko 50 odsto, ali istovremeno, raste broj protivnika. Pre toga smo imali oscilacije, ali se na ovom nivou podrške nalazimo još od aprila 2012. godine. Bilo je nekih padova, najslabija podrška bila je sredinom prošle godine — oko 44 odsto, dok je 34 odsto građana bilo protiv ulaska Srbije u EU“, kaže Bogosavljević za Sputnjik.
Raskorak
S druge strane, glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović kaže da je prema njihovim istraživanjima u poslednjih nekoliko meseci podrška EU u stalnom padu. Taj procenat se tokom čitave prošle i pretprošle godine držao između 50 i 55 odsto, ali se od Nove godine primećuje silazna putanja, da bi pre par nedelja, u poslednjem istraživanju, taj procenat bio bliži broju od 40, nego broju od 50 odsto.
Za njega su takvi rezultati neobični, s obzirom na to da politička elita, odnosno sve stranke zastupljene u parlamentu, kao i 90 odsto javnosti i medija u Srbiji podržavaju opciju ulaska u EU kao jedinu geopolitičku alternativu za Srbiju. Prema Vukadinoviću, rezultati poslednjeg istraživanja najbolje oslikavaju „raskorak između elite i srpske javnosti“.
Kad je reč o tom raskoraku, glavni urednik Nove srpske političke misli smatra da je on u velikoj meri posledica kolebanja na globalnoj političkoj sceni, zatim akumuliranih pritisaka kojima je Srbija izložena godinama unazad, kao i samog „neveselog stanje u EU“, odnosno nesloge i slabosti koju EU manifestuje tokom aktuelne ukrajinske krize.
„Čini mi se da važan faktor poraslog evroskepticizma kod građana Srbije jeste i svest o činjenici koja postaje sveprisutnija sve većem broju građana Srbije, iako se o tome ne govori direktno, a to je da put do EU vodi preko članstva u NATO paktu“, kaže Vukadinović za Sputnjik.
Istorijski minimum?
Sagovornici Sputnjika slažu se da je još uvek veći broj građana Srbije podržava ulazak zemlje u EU, nego što je broj onih koji su protiv. Đorđe Vukadinović kaže da se trenutno procenat onih koji su za ulazak Srbije u EU iznosi oko 44–45 odsto, dok je broj protivnika oko 38 odsto, dok je ostatak „zbunjenih i neopredeljenih“.
„Međutim, kad se kroz jedan duži vremenski period prati ta linija, odnosno taj grafikon pristalica i protivnika EU, onda se vidi kako se te linije približavaju, praktično iz istraživanja u istraživanje. Tako da bi se moglo reći da to jeste gotovo tektonska promena raspoloženja srpske javnosti i prvi put otkad radimo istraživanja broj pristalica EU je opao ne ispod 50, nego ispod 65 odsto“, kaže Vukadinović i dodaje da je u poslednjih 10-ak godina procenat podrške EU išao i do 70 odsto sredinom prošle decenije.
S druge stranem Srđan Bogosavljević, iako priznaje da raste broj protivnika evrointegracija, tvrdi da je podrška ulasku srbije u EU daleko od istorijskog minimuma.
„U periodu 2011—2012. godine kad je nemačka kancelarka Angela Merkel bila u Beogradu, podrška ulasku u EU bila na najnižem nivou i smanjila se razlika između broja onih koji su za i broja onih koji su protiv. Nekoliko meseci posle toga bila je na najnižem mogućem nivou, najnižem otkad pratimo od 2000. godine, u vreme oslobađanja Haradinaja i Gotovine iz Haga. To je bio trenutak kad su se na svega tri ili četiri procenta približio broj protivnika evrointegracija, broju onih koji su za ulazak u EU“, objašnjava Bogosavljević.
Nesporni Putin
Ono što je nesporno u istraživanjima javnog mnjenja kad je reč o srpskoj spoljnoj politici je to da je Vladimir Putin ubedljivo napopularniji političar koji ne deluje na srpskoj političkoj sceni. Srđan Bogosavljević kaže da je najveću podršku građana Srbije ruski predsednik imao u vreme održavanja vojne parade u Beogradu, dok Vukadinović ističe da je „Putinova popularnost često veća od popularnosti svih srpskih političara“.
„Ne bi se moglo reći da popularnost Vladimira Putina raste, jer ona je već toliko visoka da ne bi više mogla da skače“, kaže Vukadinović i dodaje da je Putinova popularnost bila na vrhuncu tokom održavanja vojne parade u Beogradu, u oktobru prošle godine.
On dodaje da u istraživanjima javnog mnjenja Nove srpske političke misli ima dosta građana koji ne odgovaraju na pitanja o stranim političarima, ali od onih koji se opredeljuju za strane političare, bukvalno tri četvrtine daje svoj „glas“ Putinu.
„U istraživanjima se, recimo, pojavljuje Angela Merkel sa četiri do pet puta manjom podrškom od Putina, a ostali su u domenu statističke greške“, zaključuje Vukadinović.
