Nakon strašnih poplava u maju prošle godine, EU je pružila srpskim regionima koji su nastradali značajnu finansijsku pomoć, a to je bilo samo deo 12 milijardi evra koje je Srbija dobila od EU počev od 2007. godine. Brisel troši značajna sredstva „kako bi pomogao ovoj zemlji da pronađe put u evropsku zajednicu“, piše list.
Što se tiče srpskih vlasti, one su napravile svoj izbor. Premijer Aleksandar Vučić je već više puta ponovljao da njegova zemlja želi da se pridruži EU 2020. godine. Vlada u Beogradu želi da otvori prvu rundu pregovora sa predstavnicima Evropske komisije. Srpsko rukovodstvo namerava da krene u reforme, koje od njega traže EU i MMF.
Ipak, konačni odgovor na pitanje o stupanju u Evropsku uniju treba da daju, ne Vlada, već sami građani zemlje. Simpatije građana nisu jednoznačne. Prema anketama, za stupanje u EU glasalo bi samo 44 odsto građana Srbije. U isto vreme, najvećom popularnošću kod Srba od stranih političara ima Vladimir Putin, navodi list.
Bez obzira na to što u ovom trenutku finansijsko-ekonomsku polugu uticaja ima EU, ipak, srpski živalj ima više simpatija prema Rusiji nego prema EU. Glavni razlog za ovo, prema mišljenju novinara Velta, krije se u ruskom stavu prema pitanju Kosova. Pošto Rusija nije priznala nezavisnost srpske pokrajine, Srbi u njoj vide oslonac i podršku u slučaju da dođe do novih napetosti u ovom području.
