„Ukazom se ukida zabrana na tranzit raketnog sistema dalekog dometa ’S-300‘ preko teritorije Ruske Federacije (uključujući vazdušni saobraćaj), izvoz tog sistema s teritorije Ruske Federacije u Islamsku Republiku Iran, kao i predaju tog sistema Islamskoj Republici Iran izvan granica Ruske Federacije, uz korišćenje brodova i letelica pod državnom zastavom Ruske Federacije“, navodi se u dokumentu.
Ugovor vredan 800 miliona dolara o snabdevanju Irana raketnim sistemom potpisan je krajem 2007. godine. Moskva je snabdela Teheran sa pet sistema S-300 PMU-1.
Ipak, krajem septembra 2010. godine, tadašnji predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o poništavanju ugovora u skladu sa Rezolucijom 1912 Saveta bezbedenosti Ujedinjenih nacija koja zabranjuje snabdevanje Irana konvencionalnim oružjem, uključujući rakete i raketne sisteme, tekove, helikoptere, ratne avione i brodove.
Iransko ministarstvo odbrane i avioindustrija odgovorili su podizanjem tužbe za odštetu u vrednosti od četiri milijarde dolara protiv „Rusoboroneksporta“ pred međunarodnim sudom u Ženevi u aprilu 2011. godine.
Lavrov: Odluka u vezi s "S-300" doneta zbog pregovora o iranskom nuklearnom programu
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je prvobitna odluka o prekidu ispunjavanja ugovora o isporuci „S-300“ Iranu bila doneta radi podrške udruženim naporima „šestorke“ međunarodnih posrednika u pregovorima o Iranskom nuklearnom programu.
„Prvobitna odluka o prekidu ispunjavanja ugovora (o isporuci ovog sistema Iranu), koji je bio potpisan i stupio na snagu, bila je doneta u septembru 2010. godine. To je bilo urađeno radi podrške udruženim naporima ’šestorke’ međunarodnih posrednika da se podstakne maksimalno konstruktivan proces pregovora o rešavanju situacije u vezi s iranskim nuklearnim programom“, izjavio je Lavrov.
„To je bilo učinjeno, posebno naglašavam, apsolutno dobrovoljno. Rezolucija Saveta bezbednosti 1929, koja je odobrena 2010. godine, isto kao i bilo koja druga rezolucija UN, nije nametala nikakva ograničenja za isporuku protivvazdušne odbrane Iranu. Naglasiću, to je bilo učinjeno u duhu dobre volje i radi podsticanja napretka u pregovorima“, rekao je Lavrov.
Nova stranica u rusko-iranskoj saradnji
Hasan Hanizade, teheranski politikolog, glavni urednik IA „Mehr", smatra da će se sada u Iranu konačno vratiti poverenje prema Rusiji, delimično izgubljeno zbog ukaza Dmitrija Medvedeva o zabrani isporuka S-300 Iranu:
„Ukaz Vladimira Putina bio je dočekan u Iranu sa velikim uzbuđenjem. Ovaj korak pokazuje nezavisnost Ruske Federacije u donošenju političkih odluka i pokazuje privrženost Moskve preuzetim obavezama — karakteriše je kao pouzdanog partnera. Mislim da je ukidanje ukaza o zabrani isporuka S-300 Iranu tesno povezano sa dogovorima, koje su „šestorka" i Iran postigli 2. aprila u Lozani. Izgleda da sada možemo da govorimo o okretanju nove stranice u rusko-iranskoj saradnji u oblasti odbrane. Ova saradnja treba da koristi čitavom regionu Bliskog i Srednjeg Istoka, u kojem je stabilnost u poslednje vreme ozbiljno poljuljana. I Iran i Rusija izbegavaju agresivnu spoljnu politiku i zalažu se za očuvanje mira u regionu", rekao je Hanizade.
Stručnjaci pozdravljaju odluku Rusije
Ukidanje zabrane isporuke protivazdušnog odbrambenog raketnog sistema „S-300" moglo bi da otvori novu stranicu u rusko-iranskim odnosima, smatraju stručnjaci.
Generalni direktor Centra za strateške procene i prognoze Sergej Grinjajev rekao je da je tema isporuke raketnog sistema „S-300" veoma složena. On je podsetio da je Rusija pre nekoliko godina odustala od ispunjavanja potpisanog ugovora o isporuci tog sistema Iranu, što je izazvalo nezadovoljstvo Teherana i zahlađenje u bilateralnim odnosima.
„Današnja odluka će doprineti normalizaciji odnosa dveju zemalja, makar kada je o ovom pitanju reč", smatra Grinjajev. Prema njegovim rečima, ta odluka će biti jedan od prvih koraka u razvoju partnerskih odnosa Rusije i Irana. Grinjajev je objasnio da, s obzirom na to da se Iran obavezao na prilagođavanje svog nuklearnog programa zahtevima međunarodnih posrednika, što je uslov za ukidanje zapadnih sankcija toj zemlji, Rusija ima mogućnost da poveća učešće na otvorenom iranskom tržištu.
„To se ne odnosi samo na oblast vojno-tehničkih potreba te zemlje", rekao je Grinjajev.S njim se slaže predsednik Centra za geopolitičku analizu Leonid Ivašov koji takođe smatra da ukaz predsednika Ruske Federacije otvara novu stranicu za Rusiju i Iran. „Ova odluka je ispravna, iako je zakasnela. Ako sada usporimo i ostavimo Iran u neodređenom položaju, već sutra, kada sankcije budu potpuno ukinute, ogromno iransko tržište biće na raspolaganju Vašingtonu i njegovim saveznicima", rekao je Ivašov.
On smatra da, ukoliko se Iranu sada ne posveti dužna pažnja, mogle bi da se pojave nove prepreke u razvijanju odnosa dveju zemalja.
