Koja će pitanja biti na dnevnom redu tokom Vaše posete Rusiji?
Rusku Federaciju posećujem jednom ili dva puta godišnje. Ti kontakti su tako intezivni zato što želimo da budemo u stalnoj vezi s Rusijom, koja nam je odavno prijateljska zemlja. Drugi razlog je u tome što je Rusija član „kvarteta“ (međunarodnih posrednika za rešavanje bliskoistočne krize) i treba neposredno od nas da saznaje sve novosti o političkim procesima u regionu. Kao treće, Rusija je velika država. Svi ti faktori diktiraju neophodnost redovnih konsultacija s Rusijom. Treba da razmotrimo s njom sve probleme s kojima se suočava naš region, a pre svega naš palestinski problem.
Kakve su po Vašem mišljenju šanse da se obnove mirni pregovori sa sadašnjom vladom Izraela?
Mi smo spremni, ali sada je problem u Izraelu. Lopta je na njihovoj polovini terena. U Izraelu se nastavlja formiranje nove vlade i mi ne znamo kakva će ona biti, ali znamo osnovne principe (aktivnog i verovatno budućeg premijera Izraela Benjamina) Netanjahua. Mi smo spremni za pregovore, ali najvažnije je da se oni oslanjaju na principe međunarodnih zakona. To jest, ako Netanjahu, odnosno njegova sadašnja ili buduća vlada, ne bude želela da se rukovodi međunarodnim pravom, koje podrazumeva postojanje dveju država, nećemo moći da pregovaramo. A Netanjahu je tokom svoje predizborne kampanje negirao princip o dve države. Potrebno nam je priznanje da palestinska država postoji u granicama iz 1967. godine, s prestonicom u Jerusalimu, a insistiramo i na pravednom rešavanju problema palestinskih izbeglica i na oslobođenju palestinskih zarobljenika. Postoji još jedan problem koji se pojavio nedavno, a to su palestinska sredstva koja je izraelska vlada blokirala. To traje već četiri meseca.
Spomenuli ste novi projekat rezolucije u Savetu bezbednosti UN. Da li se ona tiče prekida okupacije palestinskih teritorija?
Da, naravno. Tridesetog decembra prošle godine predložili smo projekat rezolucije koji se zasniva na principu postojanja dve države u granicama iz 1967. godine i određuje vremenske okvire za pregovore i rokove za prekid okupacije. Mi želimo da bude primenjen upravo taj dokument. Sada Vlada Francuske razmatra projekat te rezolucije. Sa njom treba da se složi arapska komisija koju čine ministri inostranih poslova šest arapskih država. Ja putujem u Moskvu da bismo pronašli razumevanje u vezi sa ovim pitanjem sa gospodinom (šefom ruske diplomatije Sergejom) Lavrovom i, naravno, predsednikom (RF Vladimirom) Putinom. Želimo da ustanovimo kako bi Rusija mogla da podrži projekat rezolucije s kojim ćemo istupiti.
Kako ocenjujete šanse za uspeh te inicijative?
To će biti veoma teško, jer SAD mogu da iskoriste pravo veta. U svakom slučaju, lopta je sada na američkoj i izraelskoj polovini terena. Ako oni žele mir, onda će to biti mir na osnovu međunarodnih zakona. A ako ne žele mir, to je njihov problem. Mi se obraćamo međunarodnim organizacijama, a na tom spisku je prvi Međunarodni krivični sud.
U poslednje vreme mnogo se govori o tome da bi Palestinci mogli da prekinu koordinaciju s Izraelom u sferi bezbednosti. Da li je to zaista moguće?
Da, naravno! Mi se bavimo tim pitanjem, ne samo u vezi s koordinacijom u sferi bezbednosti, nego i iz aspekta odnosa sa Izraelom od 1993. godine. Ima veoma mnogo pitanja ekonomskog i političkog karaktera, pitanja bezbednosti, drugih tema. Izrael je narušio sve dogovore. Mi zahtevamo od Izraela ili da preispita ta pitanja i počne da ih realizuje u onom ključu u kom je to bilo dogovoreno, ili ćemo mi objaviti da više ne želimo da poštujemo te obaveze.
Pitanje koje se tiče unutrašnjih palestinskih problema: kada ćete odrediti datum izbora?
Izbori, u suštini, zavise od unutarpalestinskog dogovora. Od samog početka pitanjima međupalestinskog pomirenja bavila se Liga arapskih država. To je bilo povereno Egiptu, ali Egipat je već četiri godine zauzet svojim unutrašnjim pitanjima. Za to vreme, bio je postignut dogovor u Dohi, Kairu i Šatu, u aprilu prošle godine. Taj sporazum sadrži dve osnovne tačke. Prva je osnivanje vlade nacionalnog jedinstva, koju bi činili nezavisni kandidati i tehnokrate. Druga tačka jeste sprovođenje predsedničkih i parlamentarnih izbora. Drugog juna prošle godine formirali smo vladu u dogovoru s Hamasom. Naravno, Hamas je sprečio rad te vlade i nastavlja da sprečava njen rad u Gazi. Ali ta vlada postoji. I sada mi želimo da pristupimo realizaciji druge tačke koja se tiče izbora. Drugo pitanje koje smo hteli da postavimo tiče se obnove Gaze. Nakon konferencije o obnovi Gaze u Kairu, dogovorili smo se s Ujedinjenim nacijama, Hamasom i svima ostalima da se građevinski materijal isporuči (u sektor Gaze) preko graničnih prelaza na kojima su zvanični palestinski predstavnici. I vlada treba da preda građevinske materijale Ujedinjenim nacijama, koje treba neposredno da se bave tom obnovom. Do danas, Hamas nije prihvatio tu formulaciju za koju je ranije dao saglasnost.
Nažalost, sada je aktuelan projekat koji mi nazivamo „projektom države u privremenim granicama“. To je realno izraelski projekat, ali, na ogromnu žalost, o njemu Hamas vodi dijalog s Izraelom. Njegova suština je država u Gazi i autonomija na Zapadnoj obali, uz delimično povlačenje Izraela sa zapadne obale. Ostatak teritorije ostaje pod kontrolom Izraela. Pitanja Jerusalima i izbeglica takođe se ne razmatraju. Taj projekat ubija palestinsko pitanje. Mi stalno pozivamo Hamas da odustane od tog projekta, jer je to veoma opasno.
U zaključku, dozvolite da postavimo pitanje o bilateralnim odnosima Palestine i Rusije, pre svega u vezi s trgovinsko-ekonomskim vezama, o trgovinskoj razmeni koja je prilično mala…
Želimo da imamo više slobode, kako bismo sarađivali s Rusijom i drugim zemljama sveta. Bili bismo srećni kada bi naša trgovinska razmena s Rusijom bila stotinu puta veća nego danas. Ali, mi smo zaista u veoma složenoj situaciji. Ne znam da li ste bili na palestinskoj teritoriji, ali treba da znate da se Palestinci s ljubavlju odnose prema Rusiji.
Da li ćete učestvovati na obeležavanju Dana pobede 9. maja u Moskvi?
Više puta sam učestvovao na takvim obeležavanjima. Devetog maja ću biti u Moskvi, da bih zajedno s ruskim narodom proslavio godišnjicu pobede nad fašizmom.