„Neko je na društvenim mrežama napisao da je uzrok pada helikoptera strah. Strah generala da kažu ministru `ne`. Ne idem tako daleko da bilo kog političara krivim za pad helikoptera, ali oni jesu odgovorni za atmosferu straha, odgovorni su što strah postoji čak i kod generala i pilota, oficira poznatih po svojoj `svojeglavosti`“, rekao je Janković u intervjuu za list „Blic“.
Apatija u državnim službama
On kaže da strah ne potiče od juče, ali se negativna selekcija sada više i ne krije. Kako kaže, otvoreno se nagrađuje slepa poslušnost, a suzbijaju stručna procena, integritet, objektivnost, i kažnjava stručni integritet.
„U državnim službama zavladala je apatija, atmosfera nezameranja, a one odlučuju ko će biti hapšen, po čije dete će poći helikopter, a za koga neće biti ni ambulantnih kola“, kaže Janković.
Kako kaže, objavljeni dokumenti stručne komisije svedoče da je pilotu vrlo jasno više puta rečeno gde treba da prizemlji letelicu, iako je on izražavao nameru (ili potrebu) da ide u drugu stranu.
„Svi, a pogotovo oni u Vojsci i Ministarstvu odbrane znaju da bi pilotu, da nije poslušao `sugestiju`, to bilo ozbiljno zamereno. Kakvo je to institucionalno okruženje u kome profesionalac ne sme da kaže `ne mogu`, `to je protiv pravila`, `objektivne okolnosti nalažu drugačije`“, smatra zaštitnik građana.
Promocija slepe poslušnosti
On objašnjava da, iako uporno beži od nje i u svemu vidi „spregu sa bivšim režimom“, ministar odbrane snosi odgovornost za to što se u organu kojim rukovodi promoviše slepa poslušnost, a suzbija profesionalizam, reč struke.
„Oficiri koji upozore na nepravilnost i nezakonitost, u Ministarstvu su problem, a ne deo rešenja, zato se kontrolnim organima i obraćaju strahujući za radno mesto. U stvarnosti, ne samo da se vojni pilot nije mogao osećati slobodnim, čak dužnim da odbije let za koji nije bilo uslova, već je ministar odgovoran i za to što niko nije imao hrabrosti da takav let spreči, sve i ako je pilot iskreno želeo da ga obavi. Eventualnom krivičnom odgovornošću za tragediju bavi se pravosuđe i u to se ne mešam, ali pored krivične postoje i druge vrste odgovornosti za propuste, a čak i vojne komisije su konstatovale ogroman broj propusta“, kaže Janković.
Kako objašnjava, ne vidi svrhu da zahteva smenu ministra Gašića, jer je premijer Vučić i pre bilo kakvih podataka rekao da ne da ministre.
„To je trenutno mera naše demokratije“, rekao je Janković i dodao da je nakon nemilog događaja pokrenuta „strateška komunikacija sa javnošću“, odnosno spinovanje.
Lončar nije odgovoran
Suptilno je, objašnjava zaštitnik građana, u javnost plasirano da pilota niko nije formalno mogao da natera da sleti.
„Zatim je počela odbrana pilota i generala koje niko nije ni napao. Formirane su komisije koje su u medijima dobijale epitete `nezavisnih`, iako su ih od pripadnika Vojske i sistema odbrane formirali ministar odbrane i načelnik Generalštaba. Uporno je ponavljano da će punu i jedinu istinu o padu helikopreta utvrditi tužilaštvo, kao da se ono bavi utvrđivanjem uzroka pada letelica, a ne ustanovljavanjem sumnje da je počinjeno krivično delo, i progonom eventualnih počinilaca, kao da su ceo pravni sistem i sve struke podržane jedino u krivičnom zakoniku, i kao da je eventualna krivična odgovornost jedina koja postoji“, zaključuje Janković.
Janković smatra da ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne snosi odgovornost u ovom slučaju.
„Posao ministra zdravlja je da traži da se učini sve što je moguće, da zahteva i helikopter i brod i tenk ako treba, sve što postoji, da bi se spasao život. Ali on ne može da naredi ništa od svega toga, on nikako nije nadređen bilo kome u vojsci i policiji. Ako je neko trebalo da kaže: `Žao mi je, ali neće ići vojni helikopter`, to sigurno nije bio ministar zdravlja. Želja ili potreba da prisustvuje sletanju, da to ovekoveče kamere, nešto je drugo. Lončar tu predstavu nije stvorio, ali je nije ni prekinuo. A trebalo je prekinuti“, rekao je Janković.