Druga faza suđenja počinje 23. aprila saslušanjem novih 40 svedoka tužilaštva za navodno delo počinjeno 2000. godine.
Oliver Ivanović se nalazi u pritvoru od 27. januara 2013. godine. Optužnica protiv njega podignuta je osam meseci posle hapšenja, i to za isto krivično delo koje je Unmikov sud procesuirao i odacio kao neosnovano još 2000. godine.
Predstavnici Vlade Republike Srbije i pravni zastupnici lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića tražili su da se Ivanović pusti i da se brani sa slobode, dajući garancije. Sud je odbacio takvu mogućnost, jer bi, kako je obrazloženo, Ivanović mogao da utiče na svedoke, ali i zbog mogućnosti bekstva.
Bez pravnog osnova
Svi sagovornici Sputnjika smatraju da je u pitanju politički, a ne pravni proces, kao i da svedoci tužilaštva u prvoj fazi suđenja nisu dokazali navode iz tužbe o učešću Ivanovića u zločinima zbog kojih je optužen.
Pravni zastupnik Nebojša Vlajić ponovio je da su razlozi za pritvor apsurdni, jer Ivanović niti želi da beži, niti hoće da utiče na svedoke, jer su svi već dali izjave o događaju od pre 16 godina.
Vlajić, koji 20 godina radi kao advokat, i koji je pre toga bio tužilac pet godina, kaže za Sputnjik da do sada nije video da suđenje može da se odvija na ovakav način.
„Ovde se postupak od samog početka vodi bez ikakvih dokaza na osnovu najobičnijih procena ili onoga u šta Albanci veruju o nekima od nas, a u ovom slučaju o Oliveru Ivanoviću. Nijedan svedok nije potvrdio nijedan segment iz optužbe tužilaštva, ali će se saslušanja nastaviti, iako oni nemaju nikakve veze sa događajem, a većina od njih jasno kaže da nije bila na licu mesta“, objašnjava Vlajić.
On kaže da je nekoliko puta sudiju upozoravao, čak i pismeno, da ograniči vreme koje tužilac ima, jer je, kako obrazlaže, neprihvatljivo da se jedan svedok saslušava ceo dan.
„Svedoci koji su zakazani za april i maj imaju takav raspored, da se jedan svedok saslušava dva dana. To je trošenja ogromnog vremena bez potrebe a četvoro ljudi je u pritvoru“, napominje Vlajić.
Jasno je da odluke za pritvor Ivanoviću nisu u okviru prava. On napominje da je savim jasno da nema slučaja u praksi da se istraga vodi nakon izvršenog dela, i da okrivljenog za to vreme drže u pritvoru.
Gori od Haga
Advokati Zdenko Tomanović i Toma Fila na tribini koja je održana početkom ove godine na temu suđenja Oliveru Ivanoviću su rekli da je tužilaštvo stvorilo privid da postoje pravno prihvatljivi dokazi za optužnicu i pritvor za Olivera Ivanovića.
Fila je rekao da je sud u Prištini „nakaradan i još veća karikatura od Haškog tribunala“, a Tomanović je dodao da čak ni Haški tribunal nije bio toliko slobodan da dokaze koji su u direktnoj suprotnosti sa pravilima međunarodnog krivičnog prava uzima kao relevantne.
Tomanović je ocenio da ne postoje dokazi da je Ivanović bio rukovodilac, komandant ili član bilo koje vojne ili paravojne formacije, i da je zabrinjavajuće da se sud i tužilaštvo koriste nečim što ne bi trebalo da bude dopušteno bilo gde u svetu.
Miroslav Ivanović, sudija Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, napominje da niko od svedoka tužilaštva nije potvrdio deo optužnice koja se odnosi na Ivanovića.
„To su svedoci među kojima je veliki broj onih koji su u tim događajima od 14. aprila 1999. godine i izgubili nekog člana porodice. Smatramo da su upravo zbog toga iskorišćeni od strane tužioca. Između ostalog, među svedocima koji su saslušani je i Bajram Redžepi, koji je bio bivši ministar policije, i koji je 1999. godine bio gradonačelnik južnog dela Mitrovice, i sa te pozicije imao udela u tim događanjima. Znači, on nije neposredni očevidac onoga što se navodi u optužnici“, objašnjava Ivanović.
Ona napominje da je Redžepi o Ivanoviću govorio u afirmativnom smislu.
„Njega sam posebno pomenuo. On se pojavljuje kao svedok optužnice i za deo iz 1999. godine i za deo koji se tiče 2000. godine. Na kraju imate Halita Beranija koji je unazad nekoliko godina bio savetnik za zaštitu ljudskih prava na Kosovu. On je takođe svedok oba dela optužnice. Sa ovom dvojicom svedoka praktično je završena 1999. godina, a sa njima je započeta i 2000. godina. Nažalost, tužilac za deo optužnice iz 2000. godinu ima još 40 svedoka“, dodaje Ivanović.
Odbrana smatra da su svedoci u svojim iskazima jedni druge negirali. Prema Ivanoviću, u slučaju je bilo i mnogo drugih informacija u izjavama svedoka, koje su davali od juna 1999. godine, što Savetu za ljudska prava što Kforu, što Unmiku, ali da su sačinjene na jedan sumnjiv način, što je dokazano u ovom delu pretresa.
Čudne nelogičnosti
Ivanović posebno naglašava podatak koji, kako kaže, sada izlazi na videlo, a koji se iznosi od početka — da se protiv Olivera Ivanovića i još 12 ljudi vodila Unmikova istraga 2000. godine i da je ona završena obustavom.
„Ono što je interesantno jeste da taj predmet, koji bi mogao da potvrdi tu činjenicu, i pored toga što branioci to ističu od prvog momenta, nekako nije mogao da se pronađe, da bi se tek ovih dana pomenulo da je pronađen u Opštini Vučitrn, i da je sada neophodno da se on pridruži ovim spisima, da bi se ta činjenica upravo potvrdila. Jer, svi ovi dosadašnji tužiočevi svedoci su u tom predmetu već saslušani, jer je ovaj postupak obuhvatao sva ova lica koja su danas optužena. Tadašnji tužilac Hartman, koji je vodio postupak, odbio je krivičnu prijavu i nije hteo po njoj da postupa, jer po njemu, u njoj nije bilo nikakvih dokaza koji bi ta lica stavila pod veo sumnje ili pokrenuo postupak protiv njih“, navodi Ivanović.
Posle toga je predmet ustupljen rodbini ubijenih da ukoliko žele privatno traže od suda pokretanje istrage, i dvoje od njih je to i učinilo.
„Međutim, sud je nakon toga i na inicijativu ova dva lica obustavio istragu, takođe zbog nepostojanja dokaza da su petorica osumnjičenih počinila krivično delo“, napominje on.
Ivanović zaključuje da su to podaci koji su interesantni, ali o kojima u ovom momentu sud ne može da iznese stav, jer je procedura takva da će morati da sačeka trenutak kada će da donese konačnu presudu.
