Ovih dana u javnost su procureli snimci iz kokpita aviona koji pokazuju da su neovlašćena lica vršila pritisak na pilote da slete. Snimke je emitovala poljska radio stanica RFM, a našavši se pod pritiskom javnosti, poljsko tužilatšvo je zatim objavilo transkript tih snimaka uz dva ekspertska mišljenja. Tužilaštvo je navelo da time želi da zaustavi spekulacije tvrdeći da je radio-stanica objavila nepotpunu verziju.
Stručnjacima je pošlo za rukom da dešifruju fragmente koji su ranije smatrani oštećenim i izgubljenim. Tako se saznalo da su 15 minuta pre nesreće mnogi putnici predsedničkog aviona pili alkoholne napitke, kao i da su se u kokpitu poljskog „tupoljeva 154“ nalazila neovlašćena lica koja su davala instrukcije pilotima. Jedan od njih bio je komandant Ratnog vazduhoplovstva Andžej Blasik, koji je uveravao da će piloti uspeti da se spuste, bez obzira na upozorenja kontrole leta i gustu maglu o kojoj je prethodno diskutovala posada.
Sergej Filipenkov, urednik lista „Avioapanorama“, podseća da se još 2010. godine znalo da su se u kabini, osim članova posade, nalazila i druga lica.
„Istraga je vođena zajedno sa Poljskom, u principu su bili izvedeni isti zaključci, jednostavno nisu imenovana lica koja su se nalazila u pilotskoj kabini i nisu objavljeni zapisi. Sada ih objavljuje poljska vazduhoplovna služba, kako bi pripremila građane za neprijatnu vest: bez obzira na to što svu odgovornost za donošenje odluka, između ostalog povodom sletanja u otežanim uslovima, donosi komandir posade, pilot je potpuno verovao komandantu Ratnog vazduhoplovstva koji je bio prisutan u kabini (i ubeđivao pilote da će im poći za rukom da spuste avion) i najverovatnije sekretaru službe Kačinjskog“, navodi Filipenkov.
Pravni ekspert moskovskog Biroa za ljudska prava Boris Pantelejev upozorava da se ova tragedija ne sme koristiti u političke svrhe.
„Ova tragična godišnjica pokazuje da nije stavljena tačka na ovaj slučaj. Na internetu se i dalje pojavljuju razne insinuacije na temu onog što se dogodilo. Smatram da je Rusija učinila maksimum da ne bude nikakvih pitanja povodom toka istrage i njenih rezultata. Istraga je bila sprovedena na međunarodnom nivou, vodila ju je kompetentna organizacija, ovlašćena da to čini. Ali pored profesionalnih pitanja, uvek se pojavljuju politička. U datom slučaju, čini mi se da treba razmotriti slučaj na sudu: sve primedbe upućene Rusiji mogao bi postepeno da razmotri sud. Zato što će nezadovoljna strana uvek koristiti ovu tragediju u političke svrhe i mi možemo za dugo godina da za poljsku stranu ostanemo „pod sumnjom“. Ali imamo sa čim da izađemo pred sud i da zatvorimo ovu temu u pravnom pogledu“, zaključuje Pantelejev.
U objavljenim dokumentima za koje se veruje da su zasnovani na novoj ekspertizi sprovedenoj posle februara 2014, trankripti snimaka iz kokpita dati su uz detaljni vremenski okvir. Mogući govornici označeni su slovima, a skalom od 1 do 4 definisan je i kvalitet snimaka i sigurnost s kojom se može razumeti šta se kaže. Međutim, nije naveden identitet govornika, a neki su označeni samo kao „treća strana“. Jedna takva osoba nazvana DSP izgleda da je davala instrukcije pilotima koji zbog loše vidljivosti nisu želeli da slete na vojni aerodrom u Smoljensku. U medijima, uključujući i radio RFM DSP identifikovana je kao komandant poljskog Ratnog vazduhoplovstva general Andžej Blasik. Ekspertska mišljenja onih koji su pripremili dva dokumenta koja je objavilo tužilaštvo delimično su se koncentrisali na ovo pitanje.
Procena Tužioca Andžeja Artimoviča je odlučnija i izvesne rečenice izgovorene u kokpitu otvoreno pripisuje Blasiku koji je bio neovlašćeno lice u pilotskoj kabini. Neke izjave ukazuju da je Blasik vršio pritisak na pilote nekoliko sekundi pre pada aviona, ohrabrujući ih da slete.
Tužiočeva verzija transkripta takođe potvrđuje teoriju da je Blasik ostao u kokpitu do trenutka kad je avion pao. Poslednje reči koje mu se pripisuju jeste „100 metara“ koje se odnose na udaljenost od zemlje, a izgovorene su 22 sekunde pred udar o zemlju.
Artimovič ističe da su novi transkript, koji je deo dokumenta od 107 strana, pripremili islednik, piloti i psiholog avijacije.
Drugi ekspert Grazina Demenko zaključuje da glas koji se čuje na snimku ne pripada pilotima, ali se uzdržava od toga da ga direktno identifikuje. Transkript otkriva da je posada zaista bila zabrinuta zbog vremenskih uslova pred sletanje i da su razgovarali o tome da ne sleću. Posada je očigledno bila upozorena od smoljenske kontrole leta da budu spremni na još jedan pokušaj sletanja na visini od 100 metara.
Zvanični predstavnik Istražnog komiteta Rusije Vladimir Markin rekao je da ruski istražni organi nemaju nikakvog osnova da govore čak ni o minimalnoj odgovornosti kontrole leta u Smoljensku za nesreću poljskog predsedničkog aviona.
