Evropska komisija naglasila je danas da su svi na Zapadnom Balkanu, uključujući Albaniju i Kosovo, prihvatili obaveze dobrosusedstva, saradnje i pomirenja na putu ka EU, tako da su „u tom okviru posebno neprihvatljiva sva provokativna saopštenja“.
To je izjavila portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič na pitanje novinara kako Komisija gleda na izjave albanskog premijera Edija Rame da će se Albanija i Kosovo ujediniti.
Svako napreduje ka EU svojim ritmom
Maja Kocijančič je ponovila da zapadnobalkanske zemlje „napreduju svaka svojim ritmom uz poštovanje načela i standarda EU“.
Na molbu agencije Beta da se osvrnu na ocene srpskog premijera Aleksandra Vučića da je reagovanje EU na Ramine izjave bilo veoma mlako, zvaničnici u Evropskoj komisiji su uzvratili da smatraju da je reagovanje bilo „veoma jasno i nedvosmisleno“.
Na pitanje da li dijalog Beograd-Priština, koji je već u zastoju, može biti ugrožen time da je Ramine izjave podržao i šef diplomatije u Prištini Hašim Tači, sagovornici u Evropskoj komisiji su rekli da „Tači nije podržao Ramine izjave“ i naglasili da Komisija smatra da dijalog Beograd–Priština nije u zastoju i da se nastavlja radom stručnjaka.
Prema diplomatskim izvorima u Briselu, nova runda dijaloga bi mogla da se održi na margini susreta premijera šest država Zapadnog Balkana 21. aprila u Briselu, što je nastavak nedavnog takvog susreta u Prištini, gde je najveća pažnja posvećena izgradnji infrastrukture u regionu uz obećanu podršku EU od milijardu evra.
Najpre se mora prvenstveno sprovesti ono što je u dijalogu već dogovoreno, a kako je rečeno, svakako će na red doći i pitanje Zajednice srpskih opština.
Na opasku da je Tači izjavio da Ramine reči „odražavaju realnost koja se može ostvariti u budućnosti i proizići iz izolacije Kosova od strane EU“, zvaničnici u Briselu su rekli da je jasno odbačena Ramina izjava i da nema nikakve sumnje oko stava EU.
Odbačena ideja o stvaranju Velike Albanije
Na molbu da kažu kako gledaju na ocene srpskih najviših zvaničnika da Ramini u više navrata iskazani stavovi znače zalaganje za stvaranje „Velike Albanije“ i predstavljaju izazov miru i stabilnosti u regionu, odgovor je glasio da zapadnobalkanske zemlje mogu napredovati ka EU isključivo ako sprovode načela pomirenja i saradnje.
Evropski diplomatski izvori su Beti takođe preneli da je EU već ranije odbacila zamisli albanskih političara o stvaranju tzv. „Velike Albanije“, uz opasku da Rama možda želi da igra vodeću ulogu među svim Albancima na Balkanu, ali i da ima ocena da on takvim zalaganjem cilja da prikupi i glasove desnice uoči predstojećih lokalnih izbora u Albaniji.
Očekuje se da evropski komesar Johanes Han i visoka predstavnica Federika Mogerini, koja je krajem marta bila u Beogradu i Prištini, usvoje i Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU podnesu izveštaj o napretku dijaloga.
Kad je reč o dijalogu Beograd–Priština, kako je rečeno, smatra se da dijalog nije u zastoju i zato što je u poslednje vreme došlo do napretka sklapanjem sporazuma o pravosuđu i prestankom postojanja struktura civilne zaštite na severu Kosova.
Dijalog se nastavlja, a tek treba da se usvoji statut Zajednice srpskih opština, o čemu je postignut dogovor u Briselskom sporazumu Beograd–Priština.
Više tehnička „dorada“ je u toku oko međunarodnog pozivnog broja, iako albanska strana tu zateže i nastoji da se postavi kao „država“, energiji, osiguranju vozila.