Sedmogodišnja priprema za korišćenje ovih fondova bila je potrebna kako bi se uspostavila operativna i kontrolna struktura u Srbiji.
Prvo je, 2009. i 2010. godine, završena analiza sektora kojima je IPARD program namenjen. Zatim je imenovano Upravljačko telo, a nešto kasnije je osnovana i Uprava za agrarna plaćanja.
Sprovedene su dva pilot projekta koja su sledila logiku sprovođenja IPARD programa. Ovi projekti finansirani su iz budžeta Srbije. Postojala je mogućnost da Srbija ne dobije odobrenje za IPARD 2014. — 2020. godine. Međutim, srpsko Ministarstvo poljoprivrede uspelo je da sprovede sve procedure propisane od strane Evropske komisije. Tako će srpski poljoprivrednici imati mogućnost da koriste ova sredstva do 2020. godine.
Pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Dragan Mirković, za Sputnjik kaže da korisnici sredstava iz IPARD programa mogu da budu pojedinci koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali i mala i srednja preduzeća. Velike firme mogu da koriste samo sredstva koja su namenjena unapređenju ekoloških standarda.
„Predstoji nam pravljenje pravnih okvira, podizanje administrativnih kapaciteta i pravljenje infrastrukture koja će krajnjim korisnicima približiti materiju koja se tiče konkursa i dokumentacije. To znači da Sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Srbije i Uprave za agrarna plaćanja treba da zaposle određeni broj ljudi. Paralelno idu treninzi i obuke za procedure. Radi se na tome intenzivno sa Ministarstvom finansija, kao što se radilo i prošle godine. Taj problem se rešava, s obzirom na zabranu zapošljavanja“, kaže Marković.
Marković kaže da je prvi preduslov da biste konkurisali za sredstva iz IPARD fondova je da imate registrovano poljoprivredno gazdinstvo. On objašnjava da se ovde radi o sredstvima za predfinansiranje investicija, odnosno korisnik ostvaruje povraćaj uloženih sredstava kada dokaže da je ispunio standarde.
„Sama sredstva namenjena su dostizanju standarda EU i podizanju konkurentnosti. Planirano vreme objave poziva je početak 2016. godine. Zahtevi će se biti predavani Upravi za agrarna plaćanja, potom inspekcija izlazi na teren da proveri odgovara li dokumentacija stvarnom stanju i, nakon potpisivanja ugovora, korisnik može da krene u investiciju. S obzirom da imamo veći broj mera, možemo reći da se prosečan povraćaj sredstava kreće oko 50% od ukupne investicije, a ako se radi o mlađim osobama ili planinskim područjima, procenat povraćaja može da bude i veći“, kaže Marković.
Pomoćnik ministra objašnjava da se mere kreću od izgradnje novih objekata do rekonstrukcije postojećih — štala, hladnjača, podizanja plastenika, staklenika, a takođe i u prerađivačkoj industriji — podizanje novih klanica ili osavremenjavanje postojećih. On kaže da je najveća prednost IPARD programa to što se radi o razvojnom programu.
Poljoprivrednicima će biti i obezbeđena pomoć u izradi biznis planova, koji su obavezni prilikom ovih projekata, kaže Marković. Za sredstva do 50 000 evra koristiće se uprošćeni biznis planovi, koje će poljoprivrednici moći da nađu u Upravi za agrarna plaćanja. Za sve investicije preko te sume biće potreban pravi biznis plan.
Za pomoć prilikom prijave i izrade biznis planova biće osposobljene poljoprivredne stručne službe — sistem od 35 poljoprivrednih stručnih službi pokriva celu teritoriju Srbije, kaže Marković. Na terenu će biti prisutne i konsultantske firme, a u okviru samog IPARD programa planirana su i sredstva za konsultaciju i izradu projektno-tehničke dokumentacije. U okviru programa predviđen je povraćaj i tih sredstava, kaže Marković.
Međutim, pred ministarstvom se nalazi jedan problem — slaba ekonomska snaga potencijalnih korisnika IPARD programa. Postoji, naime, bojazan da potencijalni korisnici programa neće biti u mogućnosti da uzimaju kredite kod banaka za svoje poduhvate.
„Ministarstvo radi na tome da pokuša da pronađe model mekih kreditnih linija za predfinansiranje, koji bi bili u skladu sa ekonomskim potencijalom budućih korisnika“, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Marković.
