Koristeći Dži-Pi-Es bazu podataka za merenje saobraćajnih gužvi iz sata u sat i u udarnim terminima, merenja su zasnovana na poređenju vremena potrebnog za putovanje u vreme kada nema gužve, s onim u vreme najvećeg „krkljanca“.
U izveštaju se navodi da je Moskva, koja je bila na prvom mestu 2012. i 2013. godine po najintenzivnijem saobraćaju, sada četvrta, sa saobraćajnim indeksom od 50 odsto.
Gadske vlasti su u saopštenju navele da su ponosne na najnovije rezultate istraživanja, izražavajući zadovoljstvo što je nivo zagušenosti saobraćaja u ruskoj prestonici smanjen za 16 odsto.
Istanbul, Meksiko Siti i Rio de Žaneiro, su ovog puta, rangirane ispred Moskve, sa nivoima zagušenja koji se kreću u rasponu od 51 do 58 odsto.
Sankt Peterburg se, takođe, nalazi u prvih deset gradova na svetu koji imaju najgore saobraćajne gužve, ali tek na sedmom mestu, sa saobraćajnim indeksom od 44 odsto.
Što se tiče ostalih gradova, na osmom mestu se nalazi rumunska prestonica Bukurešt, a na devetom glavni grad Poljske Varšava.
Varšava je dosta napredovala s obzirom da se prošle godine nalazila na trećem mestu, odnosno na prvom mestu 2011. godine.
I na desetom mestu se nalazi Los Anđeles, jedini grad SAD i zapadne Evrope rangiran u prvih deset najzakrčenijih gradova na svetu, dok se Rim, London i Marsej nalaze se u preostalih deset.
Većina putne infrastrukture ruskih gradova građena je tokom sovjetskog perioda i nije bila predviđena za toliki porast broja automobila na putevima, kakav se dogodio u poslednjih 15 godina, što dovodi do stalne saobraćajne gužve i bukvalno do rata gradskih valsti i pešaka za izgradnju dodatnih mesta za parkiranje.
Pored toga što su pokrenule niz projekata za razvoj infrastrukture kako bi se poboljšala situacija u saobraćaju, moskovske vlasti su pokrenule i niz programa koji su usmereni na smanjenje nedozvoljenog parkiranja u gradu.
