U spasilačkoj operaciji na Ohotskom moru učestvuje 1.600 ljudi, kao i 32 broda, avijacija i druga tehnika. Od 132 pomorca koji su se nalazili na palubi ribarskog broda, 119 je izvučeno iz vode.
Ribarski brod „Daleki Istok“ potonuo je 2. aprila u 6.30 časova ujutru po lokalnom vremenu, nedaleko od obale Kamčatke i na oko 250 kilometara južno od grada Magadana. Ruski mediji kao moguće uzroke tragedije navode sudar sa santom leda i pretovarenost broda.
Prema poslednjim podacima, spaseno je 63 ljudi, od kojih je sedmoro u teškom stanju. Kapetan broda i njegov pomoćnik su poginuli, a za 13 pomoraca i dalje se traga. Prema proceni spasilaca, male su šanse da još ima preživelih u ledenoj vodi.
Na brodu „Daleki Istok“ bila su 132 člana posade, a većina njih su žitelji Sahalinske oblasti. Na brodu je bilo 78 Rusa i 54 strana državljanina: 42 iz Mjanmara, troje Litvanaca, četvoro iz Ukrajine i petoro žitelja tihookeanske države Vanuatu.
Rusko Dalekoistično tužilaštvo ispituje da li u ovoj tragediji ima elemenata krivičnog dela, odnosno narušavanja pravila bezbednosti pomorskog saobraćaja.
„Proverićemo da li su poštovana pravila o bezbednosti plovidbe, da li je postojala propisana oprema za spasavanje, da li su na vreme poslali S.O.S. signal. Proverićemo i kvalifikacije posade, kao i procene nadležnih organa o dozvoli da brod plovi“, rekla je televiziji Raša tudej predstavnica Tužilaštva.
Na mestu nesreće je i istražni tim koji ispituje članove posade i rukovodstvo kopanije „Magelan“, u čijem je vlasništvu bio potonuli brod. Počela je i provera tehničke ispravnosti plovila, kao i dokumentacije vlasnika broda.
Ribarski brod „Daleki Istok“ poslednji put je na remontu bio krajem prošle godine i, prema saopštenju kompanije „Magelan“, bio je potpuno opremljen za plovidbu, te se isključuje mogućnost tehničke neispravnosti broda.
Ipak, prema rečima predstavnika luke Magadan Vasilija Borisova, potonuli brod bio je prilično dotrajao. „Daleki Istok“ je porinut još 1976. godine, a vek trajanja takvih plovila je oko 40 godina.
Borisov je u razgovoru za televiziju Raša tudej dodao da je uzrok brodoloma mogla da bude i pretovarenost. Sredinom aprila u vodama Ohotskog mora završava se period lova na bakalara, zbog čega je moguće da su na palubi bilo dodatni članovi posade, koji je trebalo da pomognu u obradi ulovljene ribe.
Ulov je, kako je objasnio Borisov, mogao u nekom trenutku da se nađe na jednoj strani broda i da mu poremeti ravnotežu. To je, čak i uz prilično male talase, moglo da izazove prevrtanje broda.
Zamenik šefa Ruskog ribolova Vasilij Sokolov, međutim, tvrdi da brod nije bio pretovaren. On smatra da je uzrok brodoloma najverovatnije ljudska greška.
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je da se ukaže neophodna pomoć porodicama nastradalih i poginulih pomoraca. On je izrazio saučešće rođacima poginulih, a premijer Ruske Federacije Dmitrij Medvedev i članovi njegovog kabineta počeli su zasedanje minutom ćutanja u znak pošte poginulim ribarima.
