Pregovarači u ovom trenutku rade na dokumentu koji treba da ograniči nuklearni program Irana. Teheran je spreman da na to pristane pod sulovom da se ukinu sankcije. Očekuje se da će detalje sporazuma objaviti šefica diplomatije EU Federika Mogerini i iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif.
Eksperti s kojima je razgovarao persijski Sputnjik smatraju da bi uspeh pregovora ozbiljno uticao na nacionalnu, regionalnu i međunarodnu ekonomiju. Već sada se može reći ko bi od toga imao najviše koristi.
Sadžad Tajeri, politički komentator iranskog informaciono-analitičkog portala iranianpolicy.net, smatra da će pored Irana, najveću korist imati zemlje EU i možda Jugoistočne Azije, koje će dobiti pristup novim izvorima energenata i novom velikom tržištu:
„U slučaju ukidanja sankcija, iranska ekonomija će se otvoriti ne samo za tradicionalne partnere — bliskoistočne i evropske, već će postati dostupna za saradnju zemljama Jugoistočne Azije, proširiće trgovinske veze sa Kinom. Naravno, u prvom redu ćemo biti svedoci povećanja izvoza iranske nafte.“
Kad je reč o iranskoj nafti, prema navodima iranske novinske agencije „IRIB“, Iran čuva preko 20 miliona barela sirove nafte u supertankerima, koji su usidreni u iranskim lukama, pošto su još na snazi zapadne sankcije za izvoz iranske nafte. Prema mišljenju nekih analitičara, nafta uskladištena u tankerima biće upućena potrošačima čim bude postignut dogovor o iranskom nuklearnom programu na pregovorima sa svetskim silama, posle čega će ekonomske sankcije protiv Irana postepeno biti ukinute. Prema podacima instituta Tomson Rojters, prošlog meseca u lukama je stajalo 14 supertankera, devet je bilo potpuno napunjeno sirovom naftom, a ostali otprilike 60 odsto. Pored toga, Iran iznajmljuje naftna skladišta u Kini, gde se takođe čuva iranska nafta.
Ostaje da se postigne dogovor sa „šestorkom“. Za sada cene nafte i dalje padaju u očekivanju preliminarne odluke o nuklearnom programu Irana, što može da dovede do ublažavanja sankcija i puštanja veće količine iranskog „crnog zlata“ na svetska tržišta. Između ostalog, među iranskim ekspertima vlada mišljenje da će se ukidanje sankcija u velikoj meri odraziti na ekonomiju Islamske Republike, ali ne i regiona. Ekonomiju regiona određuju drugi faktori i cena nafte će od njih zavisiti, kaže politikolog, član uredničkog kolegijuma Iranskog naučno-istraživačkog centra za probleme Evroazije Reza Hodžat Šamami:
„Jedan od njih su događaji u bliskoistočnom regionu, između ostalog pobune u Jemenu, koje mogu da zahvate čitav region i suštinski da utiču na promenu cene nafte.“
Pripremajući se za ukidanje sankcija, Iran aktivno razmatra različite načine izvoza prirodnog gasa. O spremnosti IRI da isporučuje gas u Evropu govorio je na leto 2014. godine i zamenik iranskog ministra za naftu Ali Madžedi. Uzimajući u obzir da Evropa želi da diversifikuje izvore kupovine energenata, Iran može da zadovolji deo potreba kontinenta za gasom, objasnio je on. Gospodin Madžedi je saopštio da su Evropljani razmatrali sa Irancima različite maršute isporuke iranskog gasa evropskim zemljama. Posle ublažavanja jednostranih sankcija protiv Teherana, Iran i evropski partneri treba da odrede puteve rešavanja problema, rekao je zamenik ministra.
Prema ocenama analitičara, da bi se stvorili uslovi za šire isporuke iranskog gasa u Evropu, potrebno je osam godina od trenutka ukidanja sankcija protiv Teherana. Iran u kratkoročnoj perspektivi još ne može da se smatra kao pouzdana alternativa Rusiji u isporukama energenata. U srednjoročnoj perspektivi će sve zavisiti od situacije u svetu, kao i od situacije na Bliskom i Srednjem Istoku, i što je prilično važno, od rasporeda snaga u Iranu, tačnije od spoljne i unutrašnje politike Teherana.