„Koordinacija i razmena informacija među državama neophodni su kako bi se opasnost od ekstremista suzbila“, istakli su Đentiloni i Dačić na panel diskusiji „Kako zaustaviti plimu radikalizacije — da li je sveobuhvatan odgovor moguć?“, koja je u organizaciji Beogradskog centra za političku izuzetnost, održana u italijanskoj ambasadi u Beogradu.
Ministri inostranih poslova Italije i Srbije zaključili su da ekonomski i socijalni problemi nisu ključni uzrok pridruživanja boraca iz Evrope Islamskoj državi.
Prema Paolu Đentiloniju, glavni uzroci rastućeg ekstremizma na Bliskom istoku i širom sveta su elitizam, siromaštvo, nedostatak inkluzije i sukobi.
Region Balkana je, po Đentiloniju, posebno osetljiv jer je, zbog svog geografskog položaja, izložen pretnjama sa Mediterana i Bliskog istoka, kao što je to slučaj i sa Italijom:
„Pohvalno je što su zemlje zapadnog Balkana uspostavile mere u cilju suprotstavljanja radikalizaciji“, rekao je Đentiloni. I dodao da je glavni razlog za zabrinutost Italije i zapadnog Balkana veza organizovanog kriminala i terorizma.
„U državama koje je 2011. godine zahvatilo tzv. ‘Arapsko proleće’, situacija je još komplikovanija nego što je bila“, kaže Đentiloni.
Demokratske nade, prema njegovim rečima, učesnika u „revolucijama“ koje su uvukle skoro celi Bliski istok u haos, nisu se ostvarile zbog političkog islama, plemenskih i frakcijskih podela i Islamske države.
Na pitanje jednog od slušalaca ko je odgovoran za ono što se desilo u Libiji, Đentiloni je odgovorio da su, zapravo, odgovorni svi, a najviše radikalni islam.
„Odgovornost Italije za učešće u koaliciji koja je razorila jednu od najrazvijenijih arapskih i afričkih država on je sveo na minimum, rekavši da je njegova država bila tek jedan od učesnika akcije, koju nije ni predvodila, a nije se ni u potpunosti slagala sa njom“, istako je on.
Đentiloni je, doduše, rekao da Zapad u pogledu Libije nije postupio valjano i da i Italija snosi deo odgovornosti za to.
Prema njegovim rečima, produbljivanje plemenskih podela u Siriji i Iraku pretnja je za evropske države, a vojna sredstva nisu najdelotvornije rešenje, pa se moraju promeniti okolnosti pod kojima su formirane ekstremističke grupe.
„Upravo islam nam je partner. Važno je da islamski svet bude sa nama. Da bi došlo do poraza radikalnih grupa, to mora uz podršku islamskih zajednica, pogotovo sunitske u Iraku i regionu“.
Broj ekstremista koji ratuju na strani Islamske države iz Srbije procentualno je mali u odnosu na ukupan broj boraca ove ekstremističke organizacije, ali s obzirom da se radi o više od stotinu ljudi, taj broj za Srbiju nije zanemarljiv, rekao je srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
„Ekstremisti mahom dolaze iz Raške oblasti i sa Kosova i Metohije. Srbija daje svoj doprinos kao članica globalne koalicije koja se bori protiv Islamske države, a pošto je Srbija i predsedavajuća OEBS-u, ona i na taj način daje svoj doprinos“, rekao je Dačić.
Dačić je kritikovao sistem ranog upozoravanja na sukobe, koji je jedan od mehanizama OEBS-a, i ustvrdio da taj sistem slabo funkcioniše. On je naveo primer da je jedno od ministarskih zasedanja OEBS-a održano u decembru 2013. godine u Kijevu, a da se na njemu nijednom rečju nije pomenula situacija u Ukrajini.
Takođe, dok je bio ministar spoljnih poslova, Dačić je upozorio austrijske vlasti da se na teritoriji te zemlje nalazi jedan od rukovodećih centara ekstremističkog pokreta. „Možda nam se nije verovalo, ali danas se svi suočavamo sa ovim problemom“, rekao je Dačić i dodao da su koordinacija i razmena informacija, ne samo u tehničkom, već i u političkom smislu veoma važni.
