Odluka Haškog tribunala je da Srbiju, ni krivu ni dužnu, uvede u političku nestabilnost, ocenio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić povodom odluke tog suda da opozove rešenje o privremenom puštanju Vojislava Šešelja na slobodu.
Advokat Zdenko Tomanović, međutim, za Sputnjik kaže da, ukoliko odluka Tribunala zaista ugrožava stabilnost zemlje i čitavog regiona, Srbija u međunarodnom običajnom pravu ima utemeljenje da lidera radikala ne isporuči Hagu.
Ministar spoljnih poslova Srbije kaže da je odluka Tribunala da naloži povratak Šešelja u Hag „skandalozna i perfidna“, i da je doneta s ciljem da naruši političku stabilnost države.
„Srbija je politički stabilna zemlja, Srbija je ispunjavala sve obaveze prema Haškom tribunalu u skladu sa zakonom… A sada Srbija treba da ispravlja greške Tribunala, i da time naruši svoju političku stabilnost“, ocenio je Dačić.
Tomanović, međutim, kaže da brojne međunarodne konvencije, povelja Ujedinjenih nacija, kao i rad komisije UN za međunarodno pravo poznaju situacije u kojima je državama bilo dozvoljeno da ne ispune svoje međunarodne obaveze i da međunarodno pravo prekrše.
Razlog nužnosti je, kaže Tomanović za Sputnjik, predviđen u članu 25 Pravila o odgovornosti države za protivpravni akt gde je, kao proizvod običajnog prava, predviđen osnov po kojem država može da ne ispuni svoju međunarodnu obavezu:
„Ukoliko se ovom odlukom Tribunala ugrožava stabilnost regiona i same Srbije, kako to tvrde predstavnici vlasti, i ako je to u interesu Srbije, onda mislim da Srbija mora da se obrati nadležnim međunarodnim telima Ujedinjenih nacija i da se pozove na opravdano i nužno neispunjenje svoje obaveze — a upravo ovo o čemu se govori, dakle ta unutrašnja stabilnost, nacionalna bezbednost, regionalna stabilnost — to su upravo, po mom mišljenju, sasvim dovoljne osnove da bi se upitio jedan takav zahtev.“
Advokat Branislav Tapušković za Sputnjik kaže da odluka Tribunala ima političku konotaciju jer, kako navodi, lider radikala nije rekao ništa novo u odnosu na ono što je i ranije javno govorio, pa nije jasno zašto bi se odluka o njegovom puštanju na slobodu sada menjala:
„On nije ni tražio da bude pušten. Kao da je poslat ovamo da bi se napravila gužva — pa kad se gužva nije napravila, ni na koji način, sad se ide na ovu soluciju. Na kraju krajeva, opet se pokazalo da se određene stvari koje se zbivaju pred Haškim tribunalom koriste ipak u političke svrhe. Ako zdravstveno stanje Šešelja bude takvo da je još uvek u opasnosti njegov život, pa ja stvarno ne znam šta da kažem. Država bi pogrešila ako bi ga isporučila!“
Advokat Tomislav Višnjić u razgovoru za Sputnjik navodi da ovo nije prvi put da Tribunal menja ranije donetu odluku, i podseća da je svojevremeno i u slučaju Dragoljuba Ojdanića i Nikole Šainovića poništena odluka prvostepenog veća Haškog suda o njihovom privremenom puštanju na slobodu, iako su prethodno zvaničnici iz Bosne i Hrvatske puštani privremeno na slobodu do početka suđenja.
Višnjić kaže da su odluke Žalbenog veća u vezi sa privremenim puštanjem uvek imale i vanpravni aspekt:
„Praksa suda u vezi sa privremenim puštanjem na slobodu je bila često vezana za stanje u kojem se nalazi država u koju se optuženik vraća; za stanje u kojem se nalaze predmeti, na pritisak javnosti i tako dalje… Sam žalbeni sud tu nije bio dosledan i konzistentan, kao ni tužilaštvo, u takvim predmetima, ako pogledate kakve odluke je Tribunal donosio negde od 1998. pa do 2014. godine“, kaže Višnjić.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se Srbija narednih dana izjasniti o odluci Žalbenog veća Haškog tribunala da se predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj vrati u pritvor u Sheveningenu.
