Da li se Vilijam Montgomeri, bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, s pravom zabrinuo da bi sukob između Ukrajine i Rusije mogao da dovede do podela u srpskom društvu ili njegove reči imaju za cilj da „trasiraju“ put javnom mnjenju u Srbiji za neke poteze koje će naša zemlja morati da povuče, pitanje je sa hiljadu odgovora, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Spoljnopolitički analitičar Srđa Trifković nema dilemu da Montgomeri u nečije ime svojim rečima najavljuje „nešto loše što bi Srbija mogla da uradi“.
„Kad neko kako što je Montgomeri, pa bio on i diplomata u penziji, brine za koheziju srpskog društva — onda se može očekivati da nam se desi nešto loše. Iz njegove izjave može se naslutiti da on pušta 'probni balon' ka javnom mnjenju u Srbiji. Drugo je pitanje kakvog će to efekta imati, s obzirom da njegove, kao bivšeg ambasadora, ne bi trebalo da imaju neku težinu“, kaže Trifković.
U isto vreme, Trifković ne negira činjenicu da na Montgomerijeve reči u Srbiji može da se gleda kao na svojevrsnu poruku, s obzirom na ulogu koju je on kao ambasador Amerike imao nekada i kod nas i u Vašingtonu.
„Iz njegovih reči ne proizilazi ništa što bi na neki način moglo da implicira da bi Vašington mogao da utiče da se oslabi pritisak na Srbiju po pitanjima koja se tiču odnosa EU, Rusije i Srbije“, napominje Trifković, komentarišući Montgomerijeve reči da je zabrinut za Srbiju, jer EU preti da neće otvarati poglavlja u pregovorima, dok s druge strane Rusija pritiska Srbiju da radi stvari koje će pokazati da zastupa rusku stranu.
Politički analitičar dr Dejan Vuk Stanković, s druge strane, smatra da u rečima bivšeg američkog diplomate nema ničega što bi bio nagoveštaj bilo čijih poteza koji bi odudarali od sadašnjeg stava Srbije.
„On je na neki način dao samo realni presek stanja i onoga što bi u budćnosti Srbiju moglo da sačeka. Potpuno je realno očekivati da, kako se bude razvijala situacija u Ukrajini, tako će se i javnost u Srbiji polarizovati, a i pritisci na samu vlast rasti i od EU i od Rusije. Ono što je za sada nejasno jeste da mi još ne znamo kako bi izgledalo neko naše približavanje Rusiji i udaljavanje od EU, jer činjenica je da smo sve bliži trenutku kada će se od nas otvoreno tražiti da se izjasnimo i opredelimo s obzirom na to da težimo ulasku u EU“, mišljenja je Stanković.
Miloš Knežević, politički analitičar, glavni uredniik časopisa „Nacionalni interes“ kaže da je EU, zajedno sa NATO-om, odavno proklamovala da neće da trpi bilo čiju neutralnost na postkomunističkom prostoru takozvane Nove Evrope.
„Biviši američki ambasador u Saveznoj Republici Jugoslaviji Montogomeri je i te kako upoznat i svestan svih mogućnosti i nemogućnosti, kao i posledica jedne takve odluke kao što je zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji i pored najava srpske vlasti da to neće uraditi. To izražavaju njegova upozorenja da je najbolje za Srbiju da ne igra između te dve opcije, mada ne kaže na koji način je to moguće učiniti. Od novoevropskih zemalja se traži aktivno priklanjanje, disciplina i bespogovorna lojalnost u sprovođenju zajedničke politike evrointegracija i širenja na Istok. Ukrajinska ratna epizoda je samo indikacija konfliktnog stanja u kome je ekspanizija evroameričkog činioca, makar i na čas, zaustavljena i primirena. Zapad se, međutim, bez većih trauma neće odreći svog širenja preko granica ruske interesne sfere“, objašnjava Knežević.
On napominje i da je poruka Montogmerija donekle jasna.
„U zapadnim krugovima je procenjeno da je kucnuo čas da 'neodlučna' Srbija svoju 'posvećenost' evrointegracijama dokaže i praktičnim potezima usmerenim protiv Putina i Moskve“, dodaje Knežević.
Bivši ambasador SAD Vilijam Montgomeri izjavio je da konflikt Zapada i Rusije ima potencijal da se pogorša i proširi na tlu bivšeg SSSR-a, što će pojačati pritiske na Srbiju.
„Veoma sam zabrinut za Srbiju. EU preti da neće otvarati poglavlja u pregovorima, a sa druge strane Rusija pritiska Srbiju da radi stvari koje će pokazati da zastupa rusku stranu“, kazao je Montgomeri u Kažiprstu B92. Pri tome, on je naveo da ga više od spoljnih pritisaka brine činjenica što u srpskom društvu, iako ima konsenzusa oko ulaska u Evropsku uniju, postoji i jaka podrška Rusiji, što bi, kako je naveo, moglo da dovdede do konflikta i završi podelom u srpskom društvu.
