Savet je podsetio da je u sporazumu sa MMF-om i definisano da se eventualno veći budžetski prihodi prevashodno koriste za smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga, a ukoliko se stvori fiskalni prostor, višak prihoda bi se mogao upotrebiti i za javne investicije.
U saopštenju Fiskalnog saveta se navodi da je u februaru na nivou opšte države zabeležen budžetski deficit od 11,9 milijardi dinara, što je delom posledica
„smanjenja rashoda“ usled sprovedenih mera fiskalne konsolidacije i očekivano manjih rashoda za plate i penzije, ali i „izuzetno neefikasnog izvršenja javnih investicija“.
Posmatrano po nivoima vlasti, u budžetu Republike ostvaren je manjak od 12,3 milijarde dinara, dok su ostali nivoi vlasti zbirno zabeležili blagi suficit od 400 miliona dinara.
„I javni prihodi su realizovani u nešto većem iznosu, uglavnom usled jednokratnog rasta neporeskih prihoda i bolje naplate akciza na duvanske proizvode“, naveo je Fiskalni savet.
Procena saveta je da će u prvom kvartalu ove godine deficit opšte države verovatno iznositi 25 do 30 milijardi dinara, što je dvostruko manje od cilja koji je predviđen sporazumom sa MMF-om (55,7 milijardi dinara).
„Deficit niži od očekivanog posledica je jednokratnog porasta neporeskih prihoda za preko 10 milijardi dinara po osnovu uplaćenih dividendi državnih preduzeća, ali i slabijeg izvršenja kapitalnih rashoda za oko pet milijardi dinara u prva dva meseca. Ukoliko se rast neporeskih prihoda rasporedi na čitavu godinu, deficit u prvom kvartalu bi zapravo iznosio preko 40 milijardi dinara“, procenio je Fiskalni savet.
Analiza Fiskalnog saveta pokazala je da bi, na osnovu ukupnog godišnjeg deficita od 232 milijardi dinara i uobičajene sezonske realizacije javnih prihoda i rashoda, konsolidovani deficit od oko 50 milijardi dinara u prvom kvartalu bio u skladu sa godišnjim planom.
„Iako će fiskalni rezultat u prvom kvartalu biti nešto bolji od očekivanog (i kada se isključi dejstvo privremenih činilaca) još uvek nije izvesno da će se to dogoditi na nivou čitave godine“, upozorio je Savet.
Kako je objašnjeno, osnovni razlog za nešto niži deficit u prvom kvartalu je blago poboljšanje naplate prihoda, ali bi deficit tokom godine mogao da bude veći jer realizacija pojedinih mera fiskalne konsolidacije, koje su ključni delovi programa sa MMF-om i od kojih se očekuju važne uštede, još uvek nije izvesna, pre svega smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i reforme javnih preduzeća.
Ukupni prihodi države u februaru naplaćeni su u većem iznosu od uobičajenog, kako je naveo Savet, uglavnom zbog jednokratnog rasta neporeskih prihoda u iznosu od preko tri milijarde dinara i to usled plaćanja naknada za korišćenje radio frekvencija i uplate dividendi i većeg iznosa naplaćenih akciza na duvanske proizvode.
Javni dug je u februaru, po računici Fiskalnog saveta povećan za više od 500 miliona evra i na kraju meseca dostigao je iznos od 24,2 milijarde evra, što je 73,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
„Za razliku od januara kada je dug države povećan za oko 450 miliona evra gotovo isključivo usled slabljenja dinara u odnosu na evro i dolar, rast duga u februaru je posledica novog zaduživanja države“, naveo je Fiskalni savet.
