Bžežinski u intervjuu za strane medije kaže da je trenutno od ključne važnosti da Ukrajina zadrži svoj teritorijalni integritet, jer u suprotnom postoji opasnost da se oružani sukobi prošire i na baltičke zemlje. On smatra da se dalja žarišta mogu pojaviti u Moldaviji, Gruziji, Azerbejdžanu, a da bi kasnije i Poljska mogla da bude cilj. Bžežinski ističe da ga situacija u Ukrajini podseća na vreme pred izbijanje Drugog svetskog rata i dodaje da Poljska mora da se naoružava, da kupuje vojnu tehniku i jača armiju kako bi bila u stanju da se što duže brani sama.
Sa druge strane, Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da do eskalacije sukoba u Ukrajini i okolnim zemljama neće doći. On je na konferenciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao da će ratna dejstva, ako se i obnove, biti isključivo lokalnog tipa, i da će se primirje pre ili kasnije uspostaviti.
Trapara kaže da Rusija odvraća Kijev od potpune ofanzive koja bi išla na slom pobunjenika, dodajući da je Ukrajina tako nešto jednom već pokušala prošlog leta, na šta je Rusija odreagovala pruživši pobunjenicima direktnu vojnu pomoć, čime im je omogućila da krenu u kontraofanzivu. Sa druge strane, kaže Trapara, NATO takođe odvraća Rusiju od njene pune intervencije u Ukrajini, čime joj onemogućava da dođe do konačne pobede i dodaje da, istovremeno, Alijansa ne provocira Rusiju na taj korak.
„U tom kontekstu treba sagledati i odbijanje predsednika SAD Baraka Obame da pošalje vojnu pomoć Ukrajini. Ni NATO ni Rusija u ovom trenutku nisu spremni da rizikuju globalni sukob. Mislim da, kao i u Hladnom ratu, ključnu ulogu igra nuklearno naoružanje, koje i dalje predstavlja garant mira i stabilnosti“, smatra Trapara.
On takođe veruje da do političkog rešenja krize na istoku Ukrajine neće doći ukoliko se ne pronađe konsenzus zaraćenih strana. Trapara dodaje da scenario da neko pobedi u ovom ratu i nametne svoju volju nije realan, imajući u vidu odnos snaga Rusije i NATO-a.
