Za vreme tih teških 78 dana, koji su odneli 2.500 života a Srbiju ekonomski osakatili za 30 milijardi dolara Dani je komandovao trećim divizionom 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane.
Dani se pet godina kasnije povukao iz vojske i sada živi u selu Skorenovci kod Kovina sa ženom i troje dece, gde vodi porodičnu firmu.
„Za jedan tako dobar rezultat je pre svega neophodno imati jako dobru poslugu i ispravnu tehniku. Mi smo te večeri uočili taj cilj na dovoljnoj udaljenosti, a kada je potpuno određena njegova koordinata i pošto su se stekli uslovi za lansiranje rakete, odmah sam naredio da se lansiraju dve rakete tipa Neva. Te rakete su poletele i na visini od oko osam kilometara došlo je do eksplozije bojevih glava i avion je bio uništen. Pilot se, naravno, spasao, a potom su njegovi došli da ga evakuišu“.
Zoltan Dani kaže da je to bio ujedno i njegov prvi susret sa američkim pilotom Dejlom Zelkom. A drugi, mirnodopski, dogodio se 2011. godine, na ideju reditelja Željka Mirkovića, u njegovoj pekari u Skorenovcima.
„Kada smo snimali ovaj prvi dokumentarni film o tome kako je oboren F-117, dogodila se jedna nesvakidašnja scena. Naime, dok smo moj sin i ja sedeli ispred kompjutera i gledali jedan intervju koji je taj pilot dao američkim medijima, sin me upitao šta bih ja uradio kad bih sreo tog pilota? Našao sam se zatečen, ali bez mnogo razmišljanja odgovorio sam mu da bih ga najverovatnije odveo na piće“.
Zoltan kaže da su on i Dejl Zelko nakon snimanja dokumentarnog filma postali jako dobri prijatelji i veoma često se dopisuju putem elektronske pošte. Krajem godine Zoltan sa svojom porodicom planira da otputuje u Ameriku kako bi se ponovo sreo sa starim prijateljem Amerikancem.
Zoltan Dani se posle sjajne profesionalne karijere, zbog pritisaka sa vojnog vrha, povukao iz vojne službe u svoju kuću u Skorenovcima, gde je otvorio pekaru kako bi obezbedio sebi i svojoj porodici normalan život. Danas, pored pekare, Zoltan vodi i malu firmu i planira da proširi sferu poslovanja čim mu deca završe fakultete.
„Najstariji sin je već preuzeo deo aktivnosti naše firme, mlađi sin završava školu za pekara-poslastičara, te će on preuzeti da vodi pekaru. Ćerka, sa druge strane, uskoro završava poljoprivredni fakultet i postaće tehnolog za preradu hrane, tako da ćemo dobiti pojačanje i u tom segmentu“.
Zoltan Dani poručuje da je mir među narodima i državama najbitnija stvar i da svako treba da nauči da je bolje širiti iskrene prijateljske odnose nego ratnohuškačke.
Dejl Zelko i Zoltan Dani su, kako je rekao, u tom ratu bili vojnici, a posle rata samo ljudi koji se bore za mir. „Kad neko doživi rat i sve njegove strahote, shvati svu besmislenost razaranja“, dodaje Zoltan.
Napad na SR Jugoslaviju počeo je 24. marta 1999. godine, oko 20 časova. Devetnaest zemalja Alijanse, bez odobrenja Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, obrušilo se najpre na kasarne i protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije.
Tokom 78 dana i noći bombardovanja u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je više od 50.000 projektila. Stradalo je 2.500 ljudi, od kojih 500 civila, među njima 79 dece. Ranjeno je 12.500 stanovnika. Tokom napada teško su razoreni infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici kulture, ali i medijske kuće.
