Analitičari zasad nemaju jasan odgovor na pitanje da li će Srbija morati da bira između prijateljstva sa Rusijom i članstvom u Evropskoj uniji.
Bez ustupaka
Politički analitičar Dragomir Anđelković napominje da se Srbija već duže vreme nalazi pod pritiskom, iako se to negira od strane zvaničnog Beograda.
„Činjenica je da se Srbija stalno suočava sa zahtevima Brisela i Vašingtona da se distancira od Rusije. Možda ne govore odmah o sankcijama, ali o nekoj vrsti zahlađenja odnosa da“, rekao je Anđelković.
Beograd, prema njegovim rečima ne bi trebalo da pristane na novi „zahtev“ da se prekine i vojna saradnja sa Rusijom, jer ako napravi i najmanji ustupak, sutra će se suočavati sa još većim ustupcima.
„Najsigurnija odbrana nam je da generalno insistiramo na izbalansiranosti svoje spoljne politike sa Rusijom i, konačno, da insistiramo na statusu vojne neutralnosti, koja podrazumeva paralelne veze ne samo sa NATO-om, već i sa Rusijom, odnosno sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost i saradnju, uslovno rečeno, Ruskim vojnim savezom“, mišljenja je Anđelković.
On podseća da je Srbija potpisala Individualni akcioni plan sa NATO-om, što znači da je saradnja sa ovom organizacijom podignuta na viši nivo, doduše, napominje on, na nivo koji zasad toleriše našu rezoluciju o neutralnosti.
„S druge strane, potpuno je nedopustivo da se zapostavi ovo malo vojne saradnje koje imamo sa Rusijom. Tako da je ovim novim zahtevom samo dopunjena cela priča, ali na Beogradu je da smireno pređe preko toga i da ne pravi takve ustupke, jer oni bi bili usmereni, ne protiv Rusije, već protiv Srbije. Rušili bi politiku koja je zvanična, a to je politika međunarodne izbalanisiranosti i vojne neutralnosti“, ubeđen je Anđelković.
Doduše, i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić uverava nas da saradnja Srbije sa obe strane (NATO i Rusija) ne ugrožava našu neutralnost i podsetio da naša zemlja izvodi vojne vežbe i sa jednom i drugom stranom. I sam premijer Srbije Aleksandar Vučić po ovom pitanju, ima, reklo bi se čvrst stav, tvrdeći da će Srbija nastaviti da napreduje na svom evropskom putu i da će sačuvati tradicionalno prijateljstvo sa Ruskom Federacijom.
Profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić saglasan je sa činjenicom da poruke poslanika Evropskog parlamenta nemaju nikakva izvršna ovlašćenja jer, podseća on, Srbija nije članica EU, pa da ima neke preuzete obaveze na sebe.
„Srbija je, međutim, kandidat za EU koja još uvek nije otvorila neka pregovaračka poglavlja tako da su stavovi koji su izneti od strane poslanika evropskog parlamenta političke poruke koje dolaze iz Brisela. Postali smo kandidati za prijem u EU i sasvim je jasno da ne možemo da budemo i članica EU i radimo neke stvari koje su politički potpuno drugačije od EU“, rekao je Dragišić.
Prema njegovim rečima, Srbiji se zasad toleriše što nije uvela sankcije Rusiji, jer u ovom trenutku na to nije ni obavezna, ali zajedničke vojne vežbe sa Rusijom u situaciji kada je čitava EU uvela sankcije Rusiji zbog situacije u Ukrajini, iz Brisela se ne može tumačiti pozitivano.
„Srbija jeste suverena država i može da odluči šta god hoće, pogotovu što u ovom trenutku nemamo nikakve obaveze ka EU. Ako hoćemo, možemo i da odustanemo od priključenja. S druge strane, ako smo već aplicirali da postanemo članica EU, na nama je da usklađujemo politiku sa njima. Osim ako od Rusije ne nabavljamo neku vojnu tehniku, pa nam je potrebna obuka u vezi sa tim, ne vidim smisao vojne vežbe sa Rusijom osim guranja prsta u oko Briselu“, uveren je Dragišić.
Bez sankicija
Šta je za Srbiju najbolje u ovoj situaciji, bivši ministar odbrane i ministar policije „vlade u senci“ Demokratske stranke Dragan Šutanovac kaže da Srbija treba da gleda svoj interes i da pronađe način da izbegne probleme u kojima, kao po starom pravilu, kada se tuku slonovi — trava strada.
„Svakako da Srbija nije bitan faktor niti Evropske unije niti Ruske Federacije ali, s druge strane, Srbija treba sve da učini da se ne zameri ni jednoj ni drugoj strani, tako da ostane što je moguće više neutralna u situaciji u kojoj se trenutno nalazi“, kaže on.
Prema njegovim rečima, srpski interesi jesu da nastavi dalje ka evropskim integracijama, ali su nam interesi i da se ne pokvare odnosi sa Ruskom Federacijom, kao i da te tradicionalno dobre odnose koji postoje zadržimo i unapredimo u meri u kojoj je to moguće.
On se slaže da je pitanje održavanja samih vojnih vežbi u ovom trenutku zaista jako diskutabilno pitanje, pre svega zato što traži odgovore na još nekoliko potpitanja; koja je svrsishodnost, zašto sada i da li to mora sada da se održi, imajući u vidu vojni konflikt koji postoji u Ukrajini.
„Mislim da Srbija i tu treba da pokuša da se ne stavlja ni na jednu stranu, odnosno, mimo odluke Ujedinjenih nacija i zvanične politike koju zastupa i premijer Vučić a to je da podržavamo jedinstvenu Ukrajinu“, kaže Šutanovac.
On ujedno naglašava da je velika odgovornost na Vladi Srbije da izbegne uvođenje sankcija i dodaje da „da bi ministarstvo spoljnih poslova moralo da nađe rešenje za probleme u kojima se nalazimo, kako bismo izbegli još veće probleme u koje možemo da upadnemo.
„Treba da izbegnemo da uvodimo sankcije bilo kome, pogotovu što je i naša zemlja svojevremeno bila pod udarom sankcija, ali isto tako smatram da je nepotrebno da izvodimo bilo kakve vojne vežbe koje u ovom trenutku ne mogu da doprinesu niti poboljšanju borbene gotovosti naše vojske, niti nekom posebnom ugledu, već nam naprosto stvaraju probleme na Zapadu“, tvrdi Šutanovac.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ponovio je nedavno da je Srbija vojno neutralna i da ne postoji namera da postane članica NATO-a, a povod za ovu izjavu je pisanje štampe na šta se sve Beograd obavezao potpisivanjem IPAP sporazuma sa Severnoatlantskom alijansom.
Nama se zasad toleriše što nismo uveli sankcije Rusiji, jer u ovom trenutku na to nismo ni obavezni, ali što se tiče zajedničke vojnu vežbe sa Rusijom, Dačić je naglasio da je cilj Srbije da gradi partnerske odnose sa svima, podsetivši da naša zemlja ima isti status posmatrača i u Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB), koji predvodi Rusija.
