On kaže da to predstavlja najviši oblik saradnje sa NATO-om, kroz Partnerstvo za mir koji ne podrazumeva članstvo u Alijansi ali doprinosi pružanju pomoći državi partneru u reformi i modernizaciji sistema odbrane i bezbednosti.
Dačić kaže da usvajanje Individualnog akcionog plana partnerstva predstavlja značajan korak napred u odnosima Srbije sa NATO-om, uz ocenu da će ono stvoriti uslove za redovan i struktuiran dijalog, uključujući i dijalog na političkom nivou. Prema njegovim rečima, preduzete aktivnosti su u skladu sa opredeljenjem Srbije da aktivno učestvuje u Partnerstvu za mir, kao i sa politikom vojne neutralnosti naše zemlje.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić kaže za Sputnjik da je Srbija već dugi niz godina članica programa partnerstva za mir, još iz doba SR Jugoslavije i da je ovim korakom dostigla najviši nivo partnerstva sa tom organizacijom, a da nije postala član.
Prema njegovim rečima, taj Individualni plan partnerstva je deo programa Partnerstva za mir i on ni na koji način ne podrazumeva da je sledeći korak članstvo u NATO-u.
„Da bi Srbija postala članica Alijanse potrebno je da Vlada Srbija pošalje aplikaciju i nakon toga neophodno je da sve članice NATO-a odluče da žele da Srbija pristupi toj organizaciji. Ukoliko Vlada Srbije odluči da naša zemlja pristupi NATO-u, referendum nije neophodno sprovoditi jer članstvom se ni na koji način ne menja ni status građana ni status države“, poručio je Dragišić.
Sa druge strane, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da ovim partnerstvom Srbija na neki način umanjuje pritisak članica NATO-a da ona pristupi toj organizaciji. Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi u vrlo posrednom položaju jer je jedina zemlja u regionu koja nije zatražila članstvo u toj organizaciji. On smatra da srpska vlast zvanično i vrlo precizno naglašava da nema ambiciju da postane član NATO-a, ali čini sve kako bi postala što bolji partner.
„Upravo to je prepoznato od strane glavnih nosilaca moći na Zapadu kao dokaz da Srbija, s obzirom na svoje aktivnosti u međunarodnim operacijama, stvara ambijent saradnje prema Alijansi“, ističe Radić i dodaje da će sam čin traženja punopravnog članstva još neko vreme ostati tabu tema.
Radić kaže i da se Srbija ovim partnerstvom na neki način svrstava na stranu Zapada i dodaje da se u skorije vreme može očekivati u najmanju ruku, kako je rekao, oštriji vokabular u komunikaciji Moskve prema Srbiji. Sa druge strane, smatra Radić, Srbija pokušava da ublaži problem strateškog opredeljenja time što organizuje vojne vežbe i sa ruskom vojskom i sa američkim marincima, i da upravo to predstavlja srpski model održavanja vojne saradnje sa svim svojim partnerima.
Radić dodaje da je Srbija još od prošle jeseni evoluirala u odnosima sa Zapadom, dok po pitanju odbrambene saradnje sa Rusijom nema naznaka da bi ona mogla da izađe iz već postojećih okvira.
