Najpoznatija je sambo, ali je sve više popularan i ruski sistem, koji se koristi prilikom treniranja pripadnika specijalnih snaga, ali i tajnih službi i policije širom sveta.
Ruski sistem, odnosno, sistema, kako je nazivaju Rusi, vuče korene iz starih slovenskih borbenih veština još iz desetog veka, a pedesetih godina prošlog veka sistematizovane su pod uticajem sovjetskih naučnih istraživanja na polju biomehanike i neurofiziologije. Ova borilačka veština predstavlja skup znanja o borenju i fizičkoj kulturi, a s obzirom da veština nije stvorena u celini od jedne osobe, postoje pojedinci koji su razvili sopstvene pristupe.
S obzirom na to da ovih pojedinaca ima nekoliko u Rusiji i van nje, isto tako postoji i nekoliko varijacija te borilačke veštine, među kojima je i sistema Homo Ludens, što u prevodu znači čovek koji se igra, čiji je tvorac Aleksandar Kostić iz Srbije.
On za Sputnjik kaže da sistemu od drugih borilačkih veština najviše odlikuje sloboda pokreta, to jest, sloboda interpretacije.
Aleksandar kaže da u svetu danas postoji nekoliko različitih sistema — sibirski vijung, sistem rjabko, sistem izvor, i druge. Prema njegovim rečima, ta borilačka veština predstavlja mešavinu raznih ruskih tradicionalnih veština koje su vremenom modernizovane. Takođe, kaže Aleksandar, postoje razni pristupi vežbanju — neki više pažnje posvećuju disanju, dok drugi uvežbavaju pokrete.
„Moderni sport, odnosno, moderno bavljenje telom predstavlja neku vrstu industrijalizacije fizičkog izgleda. Telo nam služi kao instrument za ostvarenje cilja, a jedini cilj jeste da uživamo u odrazu svog tela dok se gledamo u ogledalu. Upravo to povećava akcioznost, jer čovek u tom slučaju stalno teži da bude lepši, brži i jači. Sistema, sa druge strane, nudi povratak u svoje telo — vi vežbate zarad samog vežbanja i kvalitetnog osećaja koji vežbom dobijate. Cilj vežbanja jeste da se dobro osećate u svom telu. Takve su i vežbe, one su u skladu sa gravitacijom. Slično je i kad uporedimo narodnu igru sa baletom — dok narodna igra uživa u gravitaciji i ljudi igrom slave život, balet zahteva savršenstvo pokreta, a telo se instrumentalizuje da postane perfektno“, kaže Kostić.
Sistema, prema njegovim rečima, nudi vežbe u prirodi, vežbe sa štapom, nožem, bičem, kao i vežbe disanja. Vežbajući, kaže on, čovek pokušava da smesti svoj duh u svoje telo, „kao kad čovek sedne u fotelju da se smiri“.
Svako kome ovo deluje interesantno i oseća se sposobnim može da trenira Sistemu, smatra Aleksandar, nevezano da li je muškarac ili žena i koliko godina ima. Za razliku od drugih borilačkih veština gde se akcenat stavlja na uvežbavanje konkretnih tehnika, sistema teži da nauči čoveka niz osnovnih ideja i principa koji će mu omogućiti da improvizuje i da nađe spontana rešenja u borbi.
U više gradova u Srbiji postoje škole gde se može trenirati sistema, a instruktori su mahom bivši Aleksandrovi učenici koji su zavoleli ovaj sport i nastavili da prenose znanja na sve koji bi želeli da usavrše svoje telo i pokrete.
