Svake godine izgubimo 30 sekundi proleća

Na severnoj polulopti proleće koje je počelo u petak 20. marta u 22.45 po griničkom vremenu, skraćuje se za 30 sekundi svake godine usled pomernja Zemljine ose, kažu istraživači.

Početak proleća, prema kalendaru zemalja na severnoj hemisferi, zove se Zemljina prolećna ravnodnevnica i započinje kada Zemljina osa, koja je nagnuta za 23,5 stepeni u odnosu na svoje orbite, nije okrenuta ka Suncu kao što to je tokom ravnodevice u leto, niti okrenuta od njega kao što je bila za vreme zimske ravnodnevica 21. decembra prošle godine, već je na pola puta između te dve tačke.

Prema izveštaju portala „LiveScience", promena uzrokovana kolebanjem Zemljine ose zove precesija, čiji je rezultat početak leta 30 sekundi ranije svake godine, koje ove godine pada 21. juna. Precesija takođe izaziva da zima uzima vreme jeseni, koje će početi sa jesenjeg ekvinocijuma 23. septembra.

Ovaj postepeni pomak u orijentaciji deo je ciklusa koji traje 26.000 godina, a znači da će nakon 8680. godine, kada će biti najkraće, proleće početi da vraća svoje izgubljeno vreme od leta (produžavaće se svake godine).

Trenutna naučna teorija je da 23,5 stepeni Zemlje u odnosu na ravni njene orbite, što nam omogućava različita godišnja doba, nastalo sudarom Zemlje sa objektom nazvanim Teja, koji je bio veličine Marsa. Prema teoriji, veliki sudar je pomerio Zemlju sa svoje pozicije i poslao sirove sastojke iz kojih Mesec kasnije formira orbitu oko Zemlje.