Pomračenje Sunca i velika plima zahtevaće mere predostrožnosti. Nošenje specijalnih, jako zatamanjenih naočara, obavezno je za posmatranje pomračenja Sunca, dok je oprez druge vrste preporučen za subotu, kada će Mesečeva mena izazvati vrhunac plime.
Mesec će u petak na trenutak potpuno sakriti Sunce, što će se videti u polukrugu oko Grenlanda. To će biti deseto potpuno pomračenje Sunca u 21. veku i prvo u ovoj godini. Dogodiće se na dan prolećne ravnodnevice, kada Sunce „prelazi“ s južne na severnu hemisferu Zemlje.
U zoni širokoj oko 500, a dugačkoj 5.600 kilometara, od Severnog Atlantika do Severnog pola, Mesec će potpuno zakloniti Sunce na dva minuta i 46 sekundi.
Malo ljudi će imati mogućnost da vidi potpuno pomračenje Sunca, jer se samo dva kopnena dela Zemlje nalaze u toj zoni: Farska ostrva — danski subarktički arhipelag, gde će pomračenje biti u 10.41 sati, i norveški arhipelag Svalbard u 11.11. Jedino će u toj zoni moći da se vidi kako čitavo Sunce nakratko prekriva crni Mesečev disk.
Drugde u Evropi, u severnoj Africi i na jugozapadu Azije biće vidljivo samo delimično pomračenje.
U Rejkjaviku, Sunce će biti zaklonjeno 97 odsto u 10.37 sati, u Edinburgu 93 odsto u 10.35, u Londonu 84 odsto u 10.30 i u Briselu oko 80 odsto u 10.34 sati.
Mesec će u subotu biti najbliži Zemlji, te će izazvati veliku plimu, posebno u na obalama Atlantika, kanala Lamanš i Severnog mora.
U Srbiji će pomračenje trajati između 9.39 i 11.58, a stepen zamračenja će biti 51 odsto.
Izazov za energetiku u Evropi
Evropska mreža operatera za prenos struje ENTSOE ranije je saopštila da će pomračenje sunca staviti sistem snabdevanja strujom u Evropi na probu kakva do sada nije viđena, jer će na kratko vreme značajno smanjiti proizvodnju struje iz solarnih postrojenja.
„Pod vedrim jutarnjim nebom 20. marta, kapacitet od nekih 35.000 megavata solarne energije, što je ekvivalent oko 80 konvencionalnih proizvodnih postrojenja srednje veličine, postepeno će nestati iz evropskog sistema za struju, pa će se postepeno ponovo vratiti“, navodi se u saopštenju.
Posebno se ukazuje da je reč o jutarnjim časovima tokom radnog dana.
U centru pažnje su Nemačka i Italija, koje imaju veliki broj proizvodnih pogona na solarnu energiju, navodi se u saopštenju, iz kog proističe i da će u Srbiji uticaj pomračenja biti gotovo beznačajan jer je proizvodnja struje iz energije sunca još u povoju.
Ovo nije prvo pomračenje sunca koje se vidi u Evropi, ali je, od kada je prethodnog puta zabeležena ova pojava 1999. godine korišćenje struje iz fotonaponskih sistema osetno povećano, pa je sada uticaj ove prirodne pojave veći.
Prema podacima ENTSOE, solarna energija je 2002. godine imala udeo od 0,1 odsto u proizvodnji struje iz obnovljivih izvora energije, dok je danas taj procenat 10,5 odsto, a u kontinentalnoj Evropi 3 odsto potreba za strujom zadovoljava se iz fotonaponskih sistema.
Izveštajem je obuhvaćeno 27 zemalja, uglavnom članica EU ali i Švajcarska, Turska i zemlje Zapadnog Balkana — Srbija, Crna Gora, BiH i Albanija.
Ukupan instalirani kapacitet u tim zemljama iznosi 89.335 megavata, a očekivano isključenje kapaciteta u trenutku najvećeg pomračenja iznosi 33.501 megavat.
U skladu s proizvodnim kapacitetima, u ukupnom očekivanom gubitku u korišćenju kapaciteta najviše će učestvovati Nemačka sa 51 odsto, a zatim Italija sa 21 odsto.
U Srbiji je razvoj fotonaponskih postrojenja u povoju, sa procenjenim kapacitetom od 6 megavata na dan pomračenja, pa ni uticaj neće biti veliki.
