Istoričari i aktivisti nevladinih organizacija upozoravaju da su takve manifestacije nespojive sa evropskom antifašističkom tradicijom i da ukazuju na opasnost od oživljavanja nacizma. Predsednik poljske partije Smena Mateuš Piskorski smatra da su takvi marševi deo šireg pokušaja revizije istorije baltičkih država.
„To je sramna tradicija u državma Baltika, posebno u Estoniji i Letoniji. Događaji ovog tipa dešavaju se svake godine. Istovremeno, oni koji žele da protestuju protiv takvih marševa, po pravilu, ne dobiju dozvolu u Letoniji i Estoniji u to vreme. Vodi se nezvanična pogranična kontrola. Prethodnih godina, bili su zadržani poslanici Evropskog parlamenta iz Nemačke, koji su hteli da protestuju povodom ovih događaja. Mislim da je ovo još jedan pokušaj da se ponovo piše istorija, da se na prvo mesto stave oni koji su povezani sa kolaboracionističkom istorijom Pribaltičkih država. Slična se priča danas, mada u većem obimu, ponavlja u Ukrajini“, navodi Piskorski.
Šef nevladine organizacije Centar za pružanje pravne pomoći „Moskva-Rusi“ Mihail Jofe kaže da nema opravdanja za učesnike ovakvih skupova.
„Ljudi koji su ratovali u jedinicama ’Vafen SS‘ polagali su zakletvu na vernost Hitleru i branili su ideale nacional-socijalizma. To danas ničim ne može biti opravdano i protivreči presudi Nirnberškog tribunala. Ali rukovodstvo Letonije, kao i današnji političari Ukrajine i Poljske, ignorišu zaključke do kojih je tribunal došao. 187 država sveta se složilo sa zaključcima Nirnberškog tribunala, ali to pomenutim zemljama ne smeta da prekrajaju istoriju“, ističe Jofe.
Aleksandar Gaponjenko, jedan od predsednika ujedinjenog kongresa ruskih zajednica u Letoniji i predsednik Instituta za evropska istraživanja ide korak dalje u kritikama litvanskih vlasti:
Prema rečima Gaponjenka, vladajući režim u Letoniji je etnokratski, odnosno, predstavlja ublaženu formu nacional-socijalizma a ovakve manifestacije simboličnog karaktera su jedan od elemenata državne politike.
„O tome se ne govori uvek otvoreno, zbog pritiska Evrope zamagljuje se suština dešavanja. Međutim, nacional-radikali otvoreno pokazuju da ih štiti država i idu do spomenika Slobode koji je simbol zemlje, idu i nose državne zastave“, sa žaljenjem konstatuje ovaj aktivista za ljudska prava.
Analitičar Aleksandar Pavić ovako objašnjava zašto nema reagovanja Evrope na marševe neonacista:
„Evropi ne smetaju nacisti ako su upereni protiv njenih neprijatelja, a na prvom mestu Srba i Rusa. Imali smo oživljavanje nacizma i fašizma početkom 90-ih u bivšoj Jugoslaviji — tad nikom nisu smetali. I ponovno pojavljivanje ikonografije iz doba NDH, balističke ikonografije, to nikom nije smetalo, naprotiv, to su bili saveznici Zapada. Tako i sad. Nema veze, sve je dozvoljeno protiv Rusa i Srba na prvom mestu, pa i nacisti“.
Nadnacionalnim strukturama koje vode EU, smatra Pavić, čak odgovara oživljavanje nacizma kao agresivnog impulsa prema Istoku.
„Imamo paradokse u samoj Ukrajini: jevrejskog oligarha Igora Kolomojskog koji finansira neonaciste koji se bore protiv ustaničkih snaga na istoku Ukrajine“, kaže Pavić.
Istoričar Predrag Marković ukazuje da Evropa pokazuje blakonaklonost kad su u pitanju baltičke republike, pa dok se od Srbije traži da se za mnogo manje zločine suoči sa svojom prošlošću, da se kaje, iskazuje žaljenje zbog zločina 90-ih godina, baltičke republike koje su bile najvatreniji saveznici nacizma se retko kada opominju zbog toga.
„Malo se zna da su u baltičkim republikama izvršeni prvi primeri Holokausta, da su zapravo stotine hiljada sovjetskih Jevreja stradali od strane saradnika nacista u Estoniji, Litvaniji i Letoniji i da je zapravo tu počeo Holokaust. I naravno, iako se tvrdi da je EU zasnovana na tradicijama antifašizma, tolerancija sa kojom se pristupa neofašističkim manifestacijama u baltičkim republikama ili u Hrvatskoj, Mađarskoj je nešto što je vrlo neobično“, konstatuje Marković.
Izraelski publicista i društveni aktivista Avigdor Eskin skrenuo je pažnju na sličan marš, koji je pre nekoliko dana bio održan u Viljnusu, prestonici susedne Litvanije i koji je, kako kaže, bio pronacistički. Eskin upozorava da su okupljanja nekih SS veterana iz Litvanije, Estonije podržala čak i njihova ministarstva odbrane, te da se stvara svojevrsna neonacistička internacionala.
Poslanik Komunističke partije Češke i Moravije Pavel Kovačik ističe da je svako ispoljavanje nacizma strašno, nezavisno od svog oblika, i poziva EU da oštro reaguje na pojave neonacizma i proslavljanje režima na čijoj su savesti milion ljudskih života, posebno u godini kada se obeležava 70 godina od završetka Drugog svetskog rata.
