U Rigi će 16. marta, kao i svake godine, biti održan marš veterana-legionera SS. Iako se takva dejstva smatraju uvredom za milione ljudi koji su se borili i poginuli u borbi protiv nacista Nemačke, letonske vlasti dozvoljavaju sebi ovakve izraze slave nacizma. Svoje stavove i poglede povodom ovih događaja, sa radijom Sputnjik je podelio predsednik poljske partije „Smena“ Mateuš Piskorski:
To je tako sramna tradicija u državma Baltika, posebno u Estoniji i Letoniji. Događaji ovog tipa dešavaju se svake godine. Istovremeno, oni koji žele da protestuju protiv takvih marševa, po pravilu, ne dobiju dozvolu u Letoniji i Estoniji u to vreme. Vodi se nezvanična pogranična kontrola. Prethodnih godina, bili su zadržani poslanici Evropskog parlamenta iz Nemačke, koji su hteli da protestuju povodom ovih događaja. Mislim da je ovo još jedan pokušaj da se ponovo piše istorija, da se na prvo mesto stave oni koji su povezani sa kolaboracionističkom istorijom Pribaltičkih država. Slična se priča danas, mada u većem obimu, ponavlja u Ukrajini.
Litvanska šefica Nacionalnog bezbednosnog komiteta Solvita Aboltina tražila je 12. marta da se hitno pojačaju mere koje bi sprečile provokacije tokom kontroverznog marša bivših saradnika nacista, zakazanog za 16. mart u Rigi.
„U susednoj zemlji (Ukrajini) se ratuje, u Parizu se ubijaju novinari, a bilo je napada i u Danskoj. Važno je da se izbegne bilo kakva konfliktna situacija“, rekla je novinarima Aboltina, koja vodi bezbednosni komitet u litvanskom parlamentu.
Aboltina je naglasila da Litavnija, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, postaje još interesantnija za eventualne provokacije, zbog čega je zatražila hitno povećanje obezbeđenja za ovaj događaj.
Godišnja parada litvanske Legije veterana održava se u znak sećanja na datum kada se režim pod vođstvom nacista prvi put suprotstavio Sovjetskoj armiji u Drugom svetskom ratu, 1943. godine.
„Letonski legionari, pripadnici Vafen SS, borili su se protiv istog agresora, protiv kojeg se sad bore ukrajinski vojnici — protiv Rusije“. Ovo je izjavio poslanik Sejma i zamenik jednog od predsednika Nacionalnog udruženja VL-TB/DNLL Janis Dombrava, prenosi IA Regnum, pozivajući se na letonske mediji.
U svom apelu pod nazivom „Drugačiji pogled na istoriju Dombrava povlači paralele između sukoba na jugoistoku Ukrajine i situacije iz 1940-41. godine u baltičkim zemljama. „Ukrajini je potrebna vojna pomoć kako bi mogla da sačuva svoj teritorijalni integritet i nezavisnost. Jednostavnije govoreći, Ukrajini je potrebno oružje kako bi se suprotstavila oružanim snagama Rusije. U baltičkim zemljama je postojala slična situacija 1940-41. godine. Našim narodima je bila potrebna vojna pomoć kako bi mogli da se bore protiv SSSR. Ovakva mogućnost se pojavila 1941. godine, kad je Nemačka započela rat protiv SSSR. Iz sećanja letonskih legionara se vidi da su Nemce smatrali privremenim saveznicima. Nakon što bi Crvena armija bila potučena Letonci su bili spremni da se uz pomoć zemalja-saveznica bore protiv Nemaca, ali je sudbina odlučila drugačije“, piše Dombrava.
Po njegovim rečima, to će biti prva godina u kojoj će Zapad shvatiti zašto Letonija ukazuje počast svojim „narodnim vojnicima“.
Avigdor Eskin: U Evropi se stvara neonacistička internacionala
Izraelski publicista i društveni aktivista Avigdor Eskin skrenuo je pažnju na, „po tematici“ sličan marš, koji je pre nekoliko dana bio održan u Viljnusu, prestonici susedne Litvanije:
„Zapravo, marš je bio pronacistički. Njemu su se, što je posebno važno naglasiti, priključile neonacističke partije Ukrajine, Litvanije, Estonije i neke druge evropske bande. Vi znate da se nešto slično ranije nije dešavalo. Ono čemu jesmo bili svedoci su okupljanja nekih SS veterana iz Litvanije, Estonije i njihovi marševi koje su čak podržala njihova ministarstva odbrane itd.“
„Ali, sada ih ne podržavaju samo lokalne vlade, koje im sve dozvoljavaju, već oni pozivaju i svoje kolege iz Evrope i stvaraju svojevrsnu neonacističku internacionalu. Oni pokušavaju da stvore međunarodnu infrastrukturu koja bi im omogućila da budu uticajniji i efikasniji. I stvarni problem u Evropi jeste to što su mnogi Evropljani razčarani svojim socijalnim položajem zbog problema sa imigrantima“.
Prema rečima Eksina, radikali i nacisti predlažu svoj „lek“ za ove probleme.
„Ali to nije nikakav lek, već neka vrsta gasnih komora“, zaključio je Eksin.
