Premijer Aleksandar Vučić odlučno nastoji da se izbori s izazovom evropskih reformi i „uređivanjem“ odnosa s Prištinom, a šef diplomatije Ivica Dačić je umešnim predsedavanjem OEBS-om takođe pokazao da je na Zapadnom Balkanu Srbija zemlja na koju treba računati.
To su agenciji Beta rekli visoki evropski diplomatski zvaničnici, uoči sutrašnjeg zasedanja šefova diplomatija u Briselu.
U ponedeljak će, međutim, pažnja evropskih diplomata biti posvećena „povoljnom zaokretu“ i dogovoru političkih snaga u Bosni i Hercegovini, o reformama i uređenju državnog ustrojstva s ciljem evropske integracije.
Takođe se očekuje da visoka predstavnica EU Federika Mogerini predloži da se toj zemlji odobri stupanje sporazuma o pridruživanju i otvori perspektiva kandidature za članstvo u EU.
Agencija Beta piše da su, sudeći po izvorima u EU, ovo pokazatelji da Zapadni Balkan, uprkos zamoru od proširivanja, ostaje „u vidnom polju“ onih koji odlučuju u Uniji.
To, kako se navodi, potvrđuju i ocene Evropskog parlamenta i upravo usvojena rezolucija EP o Srbiji, koja uravnoteženo ukazuje na uspehe i nedostatke u reformama koje Srbiju vode ka članstvu u Uniji.
U internoj analizi EP se međutim ističe da će „brzina sprovođenja reformi odrediti i brzinu pregovora o članstvu Srbije i EU, a odnosi s Kosovom su i dalje vrhunski prioritet za Srbiju“.
Visoke diplomate u Briselu dodaju da je dogovor Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda povoljan činilac za Evropsku komisiju.
Međutim, zamerke koje postoje oko posustajanja ili praznina u reformama vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije ili slobode medija, ozbiljne su i od njih se neće odustati, kao ni od zahteva da srpske vlasti stvore bolje uslove za poslovanje firmi i privlačenje investicija.
Na pitanje Bete da objasne kako se može tumačiti pritisak nekih članica EU na Srbiju da odmah prihvati sankcije protiv Rusije, pa i strategijsko viđenje da je to nužno da se spreči ruski upliv, evropske diplomate uzvraćaju konstatacijom da to možda najbolje odražava stav u rezoluciji EP koji poziva Beograd da se usaglasi sa spoljnom politikom EU.
Oni, takođe, napominju i da Srbija može odigrati povoljnu ulogu u poboljšanju odnosa EU i Rusije.
Savršeno je jasno, ističu izvori u EU, da će okončanjem pregovora o članstvu, Srbija preuzeti i obavezu sprovođenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, ali isto tako i da zasad Srbija veoma pažljivo mora da vodi računa o svojim ekonomski važnim vezama s Rusijom, kao i raspoloženjem stanovništva.
„Srbija se iskreno nada, isto kao i mi, a to pokazuje i umešno i uravnoteženo delovanje Srbije u OEBS-u, da će se ukrajinska kriza u dogledno vreme usmeriti ka stabilizaciji i okončanju oružanih sukoba. To će omogućiti, bar delom, povratak odnosa s Rusijom na ranije stanje — perspektivom da sankcije postepeno budu ukinute i taj problem nestane“, rekli su zvaničnici u Briselu.
