U rezoluciji se podvlači da je Srbija napredovala u reformama, ali da mora potpuno sprovesti pravnu tekovinu, zakone i propise Evropske unije, naročito u vladavini prava, kao i dogovore s Prištinom da bi se što pre otvorila prva poglavlja u pregovorima o članstvu EU.
Državna sekretarka Letonije Kalinina Lukaševica je u izlaganju na plenumu EP, u ime Saveta ministara EU, izjavila da se već razgovara o akcionom planu Srbije za otvaranje poglavlja o vladavini zakona.
Usvojen najosporavaniji amandman
Evropski poslanici su sa 347 glasova „za“ i 319 „protiv“ usvojili najviše osporavani amandman na rezoluciju, u kojem se „poziva Srbija da u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa u saradnji sa susedima i Komisijom razmotri svoj Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine“.
To je umerenija verzija od ranije odbačenih amandmana hrvatskih poslanika koji su tražili da Srbija izmeni taj zakon, tvrdeći da se time stvara pravna nesigurnost za državljane članica EU, kao u slučaju hrvatskog državljanina Veljka Marića osuđenog za ratne zločine 1991. godine, kako je to u prethodnoj raspravi naglasio hrvatski poslanik Andrej Plenković.
Ovaj amandman je pripremio Mekalister, koji je zajedno s Plenkovićem u grupaciji stranaka desnice u EP.
U raspravi je slovenačka poslanica Tanja Fajon ocenila kao „zabrinjavajuće težnju i pritisak“ da se Srbiji u postupku pregovora o članstvu s EU nametnu bilateralna pitanja, kao što je to hrvatski stav o srpskom zakonu o ratnim zločinima.
Fajonova je ponovila stav Evropske komisije da bi promena utvrđenih uslova za pregovore sa Srbijom o poglavljima vladavine prava i temeljnih sloboda bio „opasan presedan“, budući da je nepobitna univerzalna nadležnost srpskog zakona.
Poslanica Zelenih Ulrike Lunaček je naglasila da je srpski zakon usvojen još 2003. i da su ga Evropska komisija i svi prihvatili, dok je u postupku protiv Marića tužilac optužnicu potvrdio izjavama svedoka.
Plenković je uzvratio da je znanje Lunačekove „nepotpuno i pristrasno“, navodeći da srpski zakon nema nikakve veze s univerzalnošću sličnih zakona u članicama EU.
Letonska državna sekretarka za Evropu Kalinina Lukaševica je u raspravi istakla da, uz napredak, srpska vlada mora postići opipljive rezultate u vladavini zakona, reformi pravosuđa, bitki protiv korupcije, slobodi izražavanja i dijalogu s Prištinom, „što će olakšati put Srbije u članstvo EU“.
Evropski komesar za proširivanje Johanes Han je istakao da je Srbija na putu za otvaranje poglavlja.
Zaostaje reforma pravosuđa
Čelnici EU su podržali rezoluciju EP u kojoj se pozdravlja odlučnost srpske vlade da sprovede sistemske i strukturne ekonomske reforme.
Parlamentarci EP u rezoluciji napominju da zaostaje reforma pravosuđa koja je presudno važna za dalji napredak u bitki protiv korupcije i bezbednost poslovanja i investicija, a naglašavaju ključni značaj nezavisnosti pravosuđa i nepristrasnosti sudija i tužilaca.
U rezoluciji se podvlači da poglavlje 23. o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost treba otvoriti u ranoj fazi pregovora o članstvu EU i Srbije.
Takođe se podstiču Beograd i Priština da nastave dijalog i primenu postignutih dogovora i da odmah na početku pregovora o članstvu EU-Srbija treba otvoriti i poglavlje 35. koje obuhvata normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.
Amandmanima je, međutim, dopunjena prethodna verzija rezolucije, tako da se sad „insistira na činjenici da poglavlje 35, vezano za odnose Srbije i Kosova, mora biti podvrgnuto preciznoj definiciji“.
Dodaje se da „okvir pregovora dozvoljava da se utvrdi da li napredak u jednom poglavlju jasno zaostaje u odnosu na pregovore u celini, što omogućava Evropskoj komisiji da preporuči odlaganje otvaranja ili zatvaranja drugih poglavlja“.
Poslanici EP „podstiču srpske vlasti da preduzmu strukturne ekonomske reforme radi pospešenja ekonomskog rasta, da stvore povoljnije uslove za preduzeća i ulaganja u celoj Srbiji“.
Takođe traže od vlade Srbije da ulože napore za „suzbijanje nezaposlenosti i siromaštva, uravnoteženje budžetskih troškova i bore se protiv korupcije, koja je glavna pretnja za poslove“.
Poziv Srbiji da uskladi politiku prema Rusiji
Evropski parlamentarci isto tako „pozivaju Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući svoju politiku prema Rusiji“.
U dokumentu se izražava „žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara (EU) kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije“.
Poslanici EP dodaju da se „ipak moraju imati u vidu ekonomske, socijalne tradicionalno snažne veze koje ujedinjuju te dve zemlje, uz ocenu da Srbija može odigrati ulogu od krajnje važnosti kad je reč o odnostima EU-Rusija“.
Primećuju se, međutim, da je „Srbija s velikom pažnjom dočekala lica kojima je zabranjen ulazak u Uniju i da organizuje vojne vežbe s ruskom vojskom“.
EP ohrabruje Srbiju da iskoristi predsedavanje OEBS-om kako bi se doprinelo stabilizaciji stanja na istoku Ukrajine.
U rezoluciji je pohvaljen rad nezavisnih regulatornih tela i njihov doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stupnju odgovornosti državnih institucija, uz napomenu da se „preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati“.
Takođe se pozdravlja i traži sprovođenje usvojenih zakona o javnom informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim radiodifuzionim uslugama.
Parlamentarci EU navode da su „zabrinuti zbog pretnji novinarima, što se ogleda u sve većoj autocenzuri… i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji i naglašavaju potrebe potpune transparentnosti medijskog vlasništva“.
U tekstu rezolucije se „zabrinutošću konstatuje da politički pritisci ugrožavaju nezavisnost medija“ i pozivaju srpske vlasti da stvore uslove za slobodu izražavanja i medija kao temeljne vrednosti EU.
Otvoriti arhive bivše JNA
Takođe se „pozdravlja konstruktivan duh s kojim srpska vlada deluje u odnosima sa susednim zemljama… i ispunjava međunarodne obaveze“.
„EP ohrabruje Srbiju da u potpunosti sprovede bilateralne sporazume sa susednim zemljama i krene u rešavanje bilateralnih pitanjana pragmatičan način“, a kao jedno od važnih pitanja za regionalno pomirenje se navodi rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima u Hrvatskoj, na Kosovu i u BiH.
Ovaj stav bi mogao da se razume i kao izvestan odraz odbačenog zahteva delegacije hrvatskih poslanika u prethodnoj raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP da se zahtev da Srbija odustane od istraga ratnih zločina u regionu postavi kao uslov za dalji napredak Srbije ka EU, uz pitanja sudbine nestalih, povraćaja kulturnih dobara i rešenja granice na Dunavu.
Visoki zvaničnik Evropske komisije Simon Morđu je na to uzvratio da to ne dozvoljava utvrđeni okvir pregovora o članstvu i da, kao i dosad, bilateralna pitanja moraju biti rešavana izvan samih pregovora, rekavši takođe da je srpski zakon o ratnim zločinima veoma sličan zakonima više članica EU.
U dokumentu parlamenta EU se traži od srpske vlade da otvori arhive bivše JNA, kao i pristup vlasti bivših jugoslovenskih republika dokumentima bivše jugoslovenske tajne policije UDBA.
„Pravna nesigurnost prisutna u privatnom sektoru i nakon usvojenih zakonskih izmena“ i otud se u rezoluciji „ponovo izražava zabrinutost zbog odredbi novog člana 234. o zloupotrebi položaja i ovlašćenja koji se još uvek mogu proizvoljno tumačiti“.
Takođe se kaže da Srbija treba da usaglasi zakonodavsto s „pravnom tekovinom“ Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturaciju javnog preduzeća za gas.
