Vašington i Pariz, koji su u ratu najaktivniji, nisu na istoj liniji. Kamen spoticanja je Iran, jedna od zemalja u Bušovoj osovini zla, koja je za američkog predsednika Baraka Obamu postala objektivni saveznik u ratu protiv Islamske države. Ova strategija SAD, da od neprijatelja svoga neprijatelja pravi saveznika, ako ne i prijatelja, nije po volji francuske diplomatije.
Njen šef, Loran Fabijus, optužuje Obamu da je suviše blag prema Iranu.
„SAD su bile na putu da potpišu bilo šta sa Iranom“, preneo je Fabijusov komentar francuskim parlamentarcima dobro obavešteni nedeljnik Kanar anšene.
Šef diplomatije im je preneo utiske nakon posete Parizu američkog državnog sekretara Džona Kerija, koga je Obama postavio za glavnog pregovarača sa Iranom.
U zvaničnom saopštenju iz Ke d'Orseja, kabineta šefa diplomatije, nakon susreta rečeno je da Keri i Fabijus dele „istu analizu“ kada je reč o Iranu. Istina je, međutim, da se razilaze.
Fabijusu je dosta Obamine popustljivosti
Fabijusu je, kako tvrdi izvor Kanar anšenea, dosta popustljivosti Baraka Obame oko nuklearnog naoružanja.
„Francuska će se usprotiviti suviše popustljivom sporazumu sa Iranom, kao što je to učinila 2013. godine. Fabijus je to stavio do znanja Džonu Keriju“, prenosi list.
Fransoa Oland i njegov šef diplomatije ne kriju od bliskih saradnika da računaju da će američki Kongres sprečiti Obamu da bude popustljiv prema Teheranu.
Američki predsednik smatra da bi to otvorilo nove geopolitičke perspektive, u šta Pariz ne veruje.
Šitski Iran je saveznik sirijskog predsednika Bašara el Asada u borbi protiv sunitskih pobunjenika, ali i pripadnika Islamske države, čijoj ekspanziji je doprineo građanski rat u Siriji. Iran naoružava i libanski šitski Hezbolah koji se bori protiv Islamske države, pokret koji je na listi terorističkih organizacija SAD i Izraela.
Neobična savezništva
Ovo nije prvi put da se Pariz i Vašington razilaze oko Irana i Sirije. Obama je u avgustu 2013. godine odustao od bombardovanja Sirije nakon što je Moskva ubedila Asada da uništi hemijsko oružje. Francuski predsednik je smatrao da je izneveren od svog prekookeanskog saveznika u trenutku kada su Rafali već bili spremni za poletanje.
List Figaro je tada pisao o neobičnom savezništvu Pariza, Jerusalima, Američkog kongresa i zalivskih monarhija.
U pokušaju da prokrče teren za bombardovanje Sirije, francuske diplomate oko Olanda su u julu 2013, uoči susreta francuskog predsednika sa liderima balkanskih zemalja u Sloveniji, razmatrale opciju da Srbija posluži kao posrednik sa Rusijom.
Iz pariske perspektive Beograd je blizak Moskvi i dovoljno spreman na saradnju sa Zapadom da bi ovakvu ulogu mogao da odigra. Nakon sastanka na Brdu kod Kranja sa srpskim predsednikom Tomislavom Nikolićem, francuska delegacija je bila iznenađena što je predsednik Srbije u razgovoru sa Olandom veliku pažnju posvetio pitanju Kosova. Pitanje posredništva sa Rusijom nije pomenuto.
Francuski geostratezi u vlasti su u to vreme bili ubeđeni da će Asad završiti kao Sadam Husein ili Muamer Gadafi (mlađim diplomatama ime Slobodana Miloševića ništa ne govori) ukoliko negde ne pobegne.
Tvrdoj poziciji Francuske je lični pečat dao i francuski ambasador u Damasku od 2009. godine, Erik Ševalije, koji je svesrdno radio na organizovanju opozicije protiv sirijskog predsednika.
Ševalije je u novinarskim krugovima u Francuskoj prozvan „Kušnerova beba“, jer je kao mlad diplomata izašao iz njegovog šinjela, prve korake na međunarodnoj sceni napravio je na Kosovu, gde je odmah posle NATO bombardovanja bio Kušnerov savetnik, u vreme kada je budući francuski ministar spoljnih poslova krčio sebi karijeru u ulozi prvog šefa misije Ujedinjenih nacija.
Nakon što je povučen iz Sirije 2012. godine, Ševalije je odlikovan Legijom časti, a prošle godine je imenovan za ambasadora u Kataru.
Za francuski državni vrh Asad je i dalje diktator sa kim nema razgovora, ali su u međuvremenu ipak pokušali da uspostave tajne veze sa sirijskom obaveštajnom službom, odnosno sa Asadovom političkom policijom, piše Kanar anšene.
Ovi pokušaji su propali jer se sirijskoj strani nije svidelo što njenog predsednika u Parizu nazivaju „kasapinom“.
Lažni gnev
Zato su komentatori protumačili neiskrenim čuđenje i gnev Olanda i premijera Manuela Valsa nakon posete grupe francuskih parlamentaraca Damasku u februaru.
„Reč je o susretu francuskih parlamentaraca za koji su sami sebe ovlastili, sa diktatorom koji je prouzrokovao jedan od najtežih građanskih ratova poslednjih godina“, izjavio je francuski šef države, dok je Vals govori o „moralnoj grešci“ parlamentaraca koji su se sreli sa „kasapinom“.
Dok je Francuska zvanično zatvorila sve diplomatske kanale sa Damaskom, američka tajna diplomatija nikada nije prestajala u sirijskoj prestonici.
Žerar Bapt, poslanik koji je predvodio delegaciju, objasnio je da bio iznenađen brojem Amerikanaca koje je sreo u sirijskoj prestonici, uključujući i bivšeg generalnog tužioca američkog Vrhovnog suda.
Nakon javnog ograđivanja vrha vlasti i pretnji članovima delegacije da će biti suspendovani, ton je splasnuo kada je Bapt rekao medijima da je pre puta obavestio Jelisejsku palatu i Ke d'Orsej o namerama da obnove kontakt sa Sirijom.
„Oland i Vals nisu morali da izigravaju usplahirene device kada inicijativu poslanika odobravaju više-manje na desnici kao i na levici“, rekao je Kanaru izvor iz okruženja šefa države.
Diplomatija ne služi za prijatelje, primetio je Reno Žirara, novinar lista Figaro.
